Danas postoji tendencija da sa reci depresija opisujemo neizbezne periode tuge
koje svako od nas oseti s vremena na vreme. Mnogi od nas nisu u stanju da postave
granicu gde prestaje normalna tuga a pocinje klinicka depresija. Neko ko je jednom osetio
izrazenu depresiju zna da je to osecaj koji daleko prevazilazi osecaj obicne tuge.
Klinicka depresija je bolest koju karakterise grupa osecanja, razmisljanja i ponasanja
koja se izrazito jasno razlikuju od niza osecanja i funkcionisanja normalne, zdrave osobe.
Prouzrokovana kompleksnim sadejstvom bioloskih, socijalnih i psiholoskih faktora,
depresija cini osobu jako osetljivom na zivotne okolnosti i dovodi je u stanje crnog
ocajanja.
U toku depresije pacijenta pocinju da obuzimaju osecanja tuge, praznine i bezvrednosti.
Ova osecanja postaju sve dublja, nadogradjuju se do osecaja stalnog lisavanja,
beznacajnosti, neadekvatnosti, obuzetosti krivicom.
Povremeno, depresivne osobe mogu osecati stalnu iritaciju ponekad dovedenu do
erupcije gneva i ljutnje.
Mada depresija moze biti prouzrokovana nekim konkretnim zivotnim okolnostima i
dogadjajem, nacin reagovanja na to je veoma preuvelican. Sustina pojave depresije nije u
samom dogadjaju vec u vulnerabilnosti psihe osobe kojoj se to dogadja.
U retkim slucajevima, osobe mogu osecati depresiju kao jednu, pojedinacnu epizodu.
U najvecem broju slucajeva depresija se javlja periodicno, reaktivno ili ciklicno.
Moze proci i dve godine bez pojave depresije.
Kod izvesnog broja osoba postoji blaga depresija koja se opisuje kao trajno stanje,
odnosno depresivni temperament koji predstavlja bazu iz koje nastaje epizoda
prave depresije.
Nastajanje prave depresije kod ovih osoba moze da indukuje niz situacija:
prekid emotivne veze, gubitak posla, smrt bliske osobe, neka zivotna promena
(odlazak od kuce…). Te situacije mogu da provociraju duboku depresiju.
Kod izvesnih osoba opisuje se i tzv. sezonsa depresija. Ovo stanje je reakcija na odredjene
klimatske faktore koji su uglavnom zastupljeni u severnijim zemljama sa usrovom klimom
i velikim kalimatskim promenama. Tipicne reakcije u tim slucajevima koje se javljaju zimi
ili za vreme kisnih perioda su naglasen zamor, jaka zelja za slatkisima, perkomerna glad i
stalna pospanost. Ova stanja su povezana sa mozdanim funkcijama i funkcijom hipofize.
Depresivno raspolozenje moze da podstakne bolest i oteza ozdravljenje.
Naime, rad mozga povezan je preko biohemijskih i neurofizioloskih mehanizama sa
celim organizmom. Depresiju u 25% slucajeva prate povisen krvni pritisak,
srcana oboljenja, a neka dusevna stanja – rastanak, smrt ili gubitak drage osobe uticu
na imunoloski sistem i dovode do sirenja infekcije.
Takodje, oporavak od srcanog udara zavisi od resavanja depresivnog stanja.
Koji su simptomi depresije?
-akutni ili dugotrajni osecaj ocajanja, nesrece za sta preterano okrivljujemo
postojanje nekih zivotnih okolnosti
– nerealni strahovi, strepnja i zabrinutost
– manjak interesovanja ili uzivanja u mnogim zivotnim aktivnostima
– izrazen osecaj usporenosti, umora ili nadrazenosti
– ubedjenost da je sve bezvredno i nesrecno
– preokupiranost mislima o samoubistvu i smrti
– nagle promene apetita i/ili tezine
– glavobolja, cesto mokrenje
– teskoce sa snom (nemogucnost spavanja ili preterana pospanost)
– oslabljena sposobnost koncentracije i donosenja odluka
– dramaticne promene u socijalnim odnosima i na poslu
– postojanje prenadrazenosti – anksioznost sto se javlja kod 2 od 3 depresivne osobe
i povecava rizik od suicida
Postoje li osobe predisponirane na depresiju?
1. Oni koji u porodicnoj anamnezi imaju podatak o postojanju depresije u porodici
imaju dva puta veci rizik od obolevanja
2. Zene imaju depresiju dva puta cesce od muskaraca
(postoje odredjeni periodi kada je zena podloznija depresivnom raspolozenju sto je
prouzrokovano delovanjem hormona: PMS, trudnoca, postporodjajno, u toku koriscenja
kontraceptivnih tableta)
Interesantno je takodje da majke imaju redje ili blaze oblike depresije od zena koje
nemaju decu, sto se objasnjava emotivnom povezanoscu sa detetom koja ih stiti od
jakih emotivnih rakcija druge prirode
3. Postojanje teske emotivne traume u detinjstvu
4. Depresija u starih osoba je cesto vezene za fizicku onemocalost, gubitak prijatelja,
smanjenje aktivnosti
Sta Vas lekar moze da ocekuje?
-izrazite promene u ponasanju
– manjak interesovanja za sva zivotna zadovoljstva: hranu, sex, druzenje sa prijeteljima,
posao, porodicu,sport, hobi,
– prisustvo depresije i suicida u porodici, kao i upotreba alkohola, droge
– negativizam, pesimizam, samooptuzivanje
– siucidna razmisljanja
Sta mozete da uradite?
Za vreme perioda kada osecate neraspolozenje, potrazite savet od prijatelja
ili nekoga iz porodice. U blazim oblicima depresije, savet drage osobe moze Vam mnogo
pomoci.
Ali u slucajevima tezih oblika depresije, slicno oboljenjima kao sto su astma, hipertenzija,
morate zatraziti strucnu, lekarsku pomoc.
Savet je da provodite sto vise vremena na otvorenom prostoru, cak i zimi.
Poboljsajte osvetljenje prirodnim svetlom u prostorijama u kojima boravite,
suncana svetlost poboljsava raspolozenje.
Kad god je to moguce tokom zime otputujte u krajeve sa toplijom klimom.
Kako se leci?
Blazi oblici depresije lece se samo psihoterapijom.
U tezima slucajevima neophodni su i lekovi. Mada i lekari opste prakse mogu prepisivati
lekove protiv depresije, savetuje se konsultacija psihijatra koji bi adekvatnim lecenjem i
stalnim pracenjem pravilno dozirao terapiju. Naime postoje znatna individualna
odstupanja u vrsti leka i dozi.
U najtezima slucajevima neophodna je elektrokonvulzivna terapija.
Kada se treba obratiti lekaru?
Ukoliko je Vas muci osecaj utucenosti vise od dve nedelje, ukoliko biste najradije
ostali u krevetu, ukoliko se sve vise izolujete od porodice i prijatelja i ukoliko ste izgubili
svako interesovanje za bilo kakvu aktivnost
– MORATE KONSULTOVATI VASEG LEKARA !
Ukoliko ste uhvatili sebe da razmisljate o smrti i bezvrednosti zivota, samoubistvu
– POTRAZITE POMOC ODMAH !
Ukoliko imate probleme sa snom, evo nekoliko saveta:
1. uvedite navike u spavanju – lezite i budite se uvek u isto vreme, cak i vikendom
2. nemojte upraznjavati vezbe i vece fizicke aktivnosti 2-3 sata pre spavanja
3. nemojte obilno jesti 1-2 sata pre spavanja
4. mali lagani obrok pred spavanje moze vam pomoci da zaspite
5. formirajte odredjene rituale pred spavanje: citajte, obucite se u pidzamu, operite zube,
zakljucajte vrata, ugasite svetlo – to vam moze pomoci da lakse zaspite
6. sklonite termofor – hladnoca ce vam pomoci da pre zaspite
7. pijte manje kafe
8. ukoliko je to moguce radite danju, nocni rad remeti san, najgore je raditi naizmenicno
danju, po podne, nocu.
