Foto: Sead Biberović
Oduvek se nalazio na raskrsnici nekih puteva. Pripadao je Zeti, Vizantiji, Bosni, Mađarskoj, Austrougarskoj, Turskoj. Prolazili su kroz njega i vojskovođe i trgovci na putu od Dubrovnika do Soluna i Carigrada. Od davnina je osnovno zanimanje ljudima ovde bila trgovina, pa je grad po tome i dobio ime – Pazar. U Pazaru se dobro pazari, a u Novom Pazaru uvek ima nešto novo.
U srednjem veku, u ovom kraju, bila je prestonica države Nemanjića. Temelje današnjem gradu, 1461. godine, postavio je turski vojskovođa Isa-beg Isaković, koji je osnovao još i Skoplje, Sarajevo i Šabac. Svoj procvat doživeo je 1468, kada je dobio status šehera i bio jedan od najvećih gradova na Balkanu.
Novi Pazar je danas moderan grad. Ćepenici, čeramide i šadrvani ostali su samo u pesmama i na starim fotografijama. Poznat je po gostoprimstvu, trgovačkom i preduzetničkom duhu, ali i po bogatom kulturno-istorijskom nasleđu hrišćanske i islamske kulture, koji zajedno vekuju. Pomešano staro i novo, dobro mu stoji.
I sada je ovaj grad na raskrsnici. Skoro da je isto udaljen od glavnih gradova Srbije, Crne Gore i BiH. Mera udaljenosti je oko 300 kilometara. Do njega se stiže autobusima, automobilima, motociklima i biciklima. Svejedno, namerno ili u prolazu, ali svi su dobro došli.
