Foto: Stetoskop.info
Najčešća destinacija je Nemačka, koja je zbog deficita radne snage u zdravstvenom sektoru, svojim propisima olakšala dolazak na rad i zapošljavanje stranih lekara. Dobri uslovi u zdravstvenim ustanovama, adekvatna nadoknada i mogućnost za usavršavanje su snažni pull faktori kojima Srbija teško može da konkuriše. Doktorka Ljiljana Ljuboja za Stetoskop.info govori o svom iskustvu, kada je reč o radu u Nemačkoj.
Svakog dana u medijima srećemo upozoravajuće podatke o odlasku mladih, visokoobrazovanih ljudi na rad u inostranstvo. Koji razlozi su kod vas bili presudni u donošenju ove odluke? Da li je Nemačka stvarno obećana zemlja za lekare?
U mom slučaju su presudni razlozi bili pozitivna iskustva mojih kolega i prijatelja koji su otišli pre mene sa jedne strane. Sa druge strane sam naišla na poteškoće u svojoj zemlji u sprovođenju specijalizacije. Nemačka jeste obećana zemlja za lekare. Važno je razumeti dobro sistem. Da bi se sistem razumeo prvi korak je što bolje savladavanje jezika.
Ni posle godina studiranja medicine, učenje se ne završava. Priroda Vašeg posla zahteva svakodnevnu komunikaciju sa ljudima. Koliko vremena Vam je bilo potrebno da stvarno savladate jezik? Da li je sertifikat, za nivo B2, dovoljan za nesmetan rad?
Meni lično su bile neophodne neke tri godine za savladavanje jezika do nivoa da svog pacijenta bez poteškoća razumem, kao i on mene. Od te tri godine godinu i po sam učila jezik u Srbiji. Naravno, ovde bih želela da naglasim da sve to zavisi od individualnog angažmana. Nije isto da li kod kuće pričate srpski, čitate knjige na srpskom ili pak na nemačkom. Ja čitam knjige na nemačkom. B2 je bitan samo za administrativni deo kada je u pitanju dobijanje vize i dozvole za rad. B2 nikako nije dovoljan u našem poslu. Ni C1. našem poslu je “dovoljno” ono kada imate osećaj da se bez ikakvih poteškoća sporazumevate sa pacijentom.
Kako biste uporedili zdravstveni sistem u Srbiji i Nemačkoj, na osnovu vašeg iskustva? Šta nemačko zdravstvo pruža lekarima, a šta pacijentima?
Nemačko zdravstvo lekarima pruža slobodu izbora speecijalizacije, uslova rada, mesta rada (npr ako želite da radite u seoskoj praksi nije problem, ali ni na univerzitetskoj klinici nije problem). Takođe tu je i veliki izbor metoda koje su neophodne u postavljanju dijagnoze. Sistem je generalno dobro organizovan u smislu da ako primite u seoskoj bolnici pacijenta sa moždanim krvarenjem, taj isti pacijent će u roku od sat vremena helikopterom biti prebačen na neurohirurgiju najbliže veće bolnice. O detaljnim razlikama između nemačkog i srpskog zdravstvenog sistema sam pričala detaljnije u videu na svom kanalu (Medicina u srcu).
Tekst u celosti čitajte na portalu Stetoskop.info.
