Ako još uvek niste nabavili svoj šeširić od alu-folije, ne časite ni časa — CIA se i zvanično bavi paranormalnim aktivnostima. Prema dokumentima sa kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti, CIA je koristila tim vidovnjaka da prikupi informacije o operacijama bez fizičkog prisustva.
Prema informacijama iz dokumenata, program je ustanovljen 1975. godine. U njemu je postojalo stotine kandidata koji su ili tvrdili da poseduju vidovnjačke moći ili su bili odlučni u tome da do njih dođu. Od nekoliko stotina kandidata, samo 6 je odabrano da bude deo daljih operacija.
Tokom nekoliko godina, program sa kodnim imenom „Roštiljski plamen“ više se bavio istraživanjem i prikupljanjem teorija u vezi sa paranormalnim aktivnostima. Međutim, sreća im se okrenula 1979. godine, kada je „Roštiljski plamen“ pozvan da pomogne u potrazi za nestalim avionom američke Mornarice.
Operacija je završena uspešno i vidovnjaci su bili u stanju da otkriju lokaciju aviona sa greškom od oko 15 milja. Džimi Karter, tadašnji predsednik SAD, nagovestio je postojanje ovog programa u intervjuu koji je dao 12 godina nakon incidenta:
„Poslali smo avion da ide u Centralnu Afričku Republiku — avion sa dva motora, mali avion. I nismo mogli da ga nađemo“, rekao je on, i pored satelitskih fotografija. „Zbog toga je direktor CIA došao i rekao mi da je kontaktirao ženu iz Kalifornije koja tvrdi da ima natprirodne sposobnosti. Ona je ušla u trans i napisala geografsku širinu i dužinu, mi smo poslali satelit na te koordinate — i tamo smo našli avion“.
Međutim, operacije koje su usledile nisu imale takvih rezultata. Jedan od najvećih neuspeha bila je talačka kriza u američkoj ambasadi u Iranu iste godine. Prema dokumentima, telepatama iznova i iznova nije uspevalo da dođu do tačnih informacija — od samog početka konflikta do momenta kada su taoci razdvojeni i raštrkani svuda po zemlji. Lokacije koje su oni davali nekada su od tačnih lokacija bile udaljene stotinama milja.
Ono što je zanimljivo je da je program „Roštiljski plamen“ nastavljen još 14 godina, i pored neuspeha u Iranu. Promenjeno mu je ime, kao i direktori, ali je opstao. I danas su debate koje se tiču ovog programa prilično žustre.
„Vidovnjaci nisu bili ništa lošiji od ostalih ljudskih obaveštajnih izvora“, rekao je Edvin Mej, fizičar koji je sarađivao sa „Roštiljskim plamenom“. „Nažalost, bili su podjednako loši. Ljudska bića su nepopravljivo užasna u špijuniranju u stilu Drugog svetskog rata — stoje tamo sa dvogledima, broje tenkove. Tako mogu da se pojave razne predrasude“.
Mej je nadgledao parapsihološka istraživanja za vladine obaveštajne agencije tokom 20 godina.
„Naročito u početku, bavili smo se spoljnim procenama — odnosno onim šta je radila druga strana“, rekao je Mej novinarima. „Dobili bismo informaciju da Kina ili Rusija eksperimentišu sa vidovnjacima koji tvrde da mogu da urade to i to, i naš posao je bio da procenimo ima li u tome istine i kolika je to pretnja za nas“.
„Vidovnjaci su u nekim slučajevima bili u stanju da pruže informacije o tome gde su taoci prebačeni. Mogli su donekle da vide i njihovo zdravstveno stanje“, rekao je on. „Ako možete da sedite u Fort Midu i opisujete zdravlje talaca koji treba da budu oslobođeni, tako da se obezbedi da odgovarajući doktor bude na licu mesta, to je veoma korisno“.
Međutim, postoji još jedno objašnjenje što je program preživeo toliko dugo.
„To sa čega je CIA skinula oznaku tajnosti je smeće“, rekao je jedan od vidovnjaka iz „Roštiljskog plamena“ Džozef Makmonilgel u intervjuu. „Nisu skinuli oznaku tajnosti ni sa čega što je zapravo upalilo“.
Program je zvanično zatvoren 1995. nakon što je revizijom utvrđeno da „izveštaji posmatranja na daljinu nisu uspeli da pruže konkretne, precizne informacije koje bi bile od značaja u obaveštajnom izveštavanju“.
