Foto: Promo
Dorćolina Unique je brend nastao u srcu donjeg Dorćola. Autorka Milena Tomić spojila je ljubav prema muzici i nakitu, pa su materijali od kojih izrađuje nakit žice od bas gitare, ali i pogonski lanci za bicikle i motore, poludrago kamenje, koža, perje, alpaka i sl. Dorćolina voli da u izradi nakita koristi elemente koji u svakodnevnom životu imaju neku drugu upotrebnu vrednost, stvarajući od njih sirove, a neretko i veoma elegantne komade nakita.
Kada i kako ste došli na ideju da pravite nakit od žica za gitare?
– Ideja se kuvala godinama, a realizovala sam je početkom prošle godine. Meni je živa muzika potrebna i kao zabava, ali i kao neka vrsta terapije protiv stresa i haotičnog života koji mahom svi živimo u Beogradu i u većim gradovima, generalno. Kako sam već uveliko pravila nakit za sebe, kakav nisam mogla da nađem u prodaji kod nas, tako sam počela da ga pravim i za druge ljude, koji su na njega pozitivno reagovali.
Zašto se odabrali baš žicu za gitaru kao predmet rada?
– Pošto se nisam osmelila da zasviram svoj omiljeni instrument – bas gitaru, rešila sam da pronađem nešto na njoj što mogu upotrebiti za izradu nakita, a kao što sam rekla, još od srednjoškolskih dana, pravila sam nakit od escajga, delova mašina ili kućnih aparata, napravljenih od čelika, legura i sl. pa je nekako spoj muzike, mode i asesoara bio moj prirodan put koji me je doveo do ideje o kojoj pričamo. Boja, struktura, debljina, izdržljivost, kvalitet izrade i svojstva materijala od kojeg su izrađene žice za bas gitaru, bile su presudne u odabiru istih za izradu mog unikatnog nakita. Kako mi je oduvek bilo primamljivo da nakit pravim od predmeta ili delova predmeta iz svakodnevne upotrebe koji vam nikad ne bi pali na pamet da mogu biti delovi nakita, tako mi je ovaj spoj delovao kao pun pogodak.
Šta Vas je inspirisalo da muzičke instrumente implementirate u nakit?
– Ljubav prema muzici, ljubav prema dubokim zvucima koje bas gitara proizvodi, opčinjenost kvalitetom i izgledom žica za bas, kao i njihova „svojeglavost“ i neukrotivost. Pored toga, imati ogrlicu na kojoj je neko već svirao mesecima ili godinama i sva ta energija koja se tu zadržala, to nema cenu. I zaista je čarobno! Većina žica za bas koje koristim su zapravo žice naših poznatih, u širem smislu – rokenrol bendova – Nikola Vranjković, Kanda kodža i Nebojša, Eyesburn, Prti Bee Gee, Duboka ilegala, Repetitor, Artan Lili, Plejboj, Threesome, Bolesna štenad, Last Thrill, Belgrade Funk Combo i mnogi drugi. Opšte je poznata stvar da zadnjih godina andregraund bendovi i bendovi koji sviraju jako kvalitetnu, ali ne i previše komercijalnu muziku nemaju nikakvu medijsku podršku i prostor da se izraze, pa je ovo na neki način i moj doprinos toj čitavoj sceni, nepravedno zapostavljenoj!
Kakav nakit najviše pravite u poslednje vreme?
– Pored žica za bas gitaru, jedan od osnovnih elemenata trenutno su mi pogonski lanci za bicikle i motore, koža, poludrago kamenje, perje, alpaka, bižuterija, ali već sutra može da se desi da pronađem još neki element koji nikada niste videli u svojstvu nakita. Nabavljam ga najčešće po malim i skrivenim radnjama koje se bave prodajom repro materijala, neke sama izrađujem, ali i na razne druge načine, preko prijatelja i radionica koje se bave često i nekom potpuno drugom delatnošću, ali imaju delove koji se po mom mišljenju savršeno slažu uz materijale koje ja koristim.
Kako izgleda transformacija od debelih žica i lanaca do ogrlica i narukvica?
– Postupak izrade nije uvek tako romantičan, kako ga mnogi zamišljaju, jer je proces čišćenja lanaca naporan i dugotrajan, skraćivanje se radi specijalnim alatima za koje je potrebna velika snaga u rukama, žice se takođe dataljno čiste i seku oštrim alatima, a trebalo mi je skoro dva meseca samo da smislim najbolje rešenje kako da ukrotim i povežem debelu bas žicu u ogrlicu. Nakon toga idu finiji radovi – odabir ili izrada privezaka, kombinovanje žice ili lanaca sa poludragim kamenjem, izrada kožnih privezaka i stapanje svega toga u finalni proizvod, koji može biti čak i vrlo nežan.
Gde se nalazi i kako izgleda kutak u kome pravite nakit?
– Nakit najčešće pravim u svom stanu na Dorćolu, odakle i ime Dorćolina Unique, ali gde god da otputujem, ukoliko sam u mogućnosti, nosim veći deo materijala za izradu nakita, pa sam tako nakit pravila i na samoj reci Bojani, na Srebrnom jezeru, na obroncima Kopaonika u jednom planinskom selu, na splavu smeštenom na Savi, u Boki Kotorskoj, i ti komadi nastali u prirodi su mi uvek najmiliji.
Da li slušate muziku dok izrađujete nakit?
– Da, retko kad radim u potpunoj tišini. Uglavnom slušam muziku, često i muziku bendova od čijih žica pravim nakit, ali moram priznati da još češće, dok pravim nakit, na Internetu slušam razgovore na temu duhovnosti, psihologije i filozofije, koji me jako smiruju i fokusiraju na momenat u kome postojim.
Da li radite po narudžbini i kakve zahteve imaju kupci?
– U principu, radim nakit koji bih i ja sama nosila, ne zanosim se pomodarstvom i trendovima koji se smenjuju iz sezone u sezonu. Ali, desi se da neko ima određenu želju na temu onoga što već radim, pa u tom slučaju mogu da prilagodim svoj nakit određenoj želji ili ideji. Često mi se desi da mi naruče poklon za neku osobu koju nikada nisam videla. Tada mi je jedino potrebno da vidim fotografiju te osobe i na neki neobjašnjiv način uspem da pogodim tačno ukus i senzibilitet te osobe, pa ona gotovo uvek bude prezadovoljna poklonom koji je dobila. Mislim da je u tom slučaju presudno to što poznajem ogroman broj potpuno različitih ljudi, zanima me psihologija, a što je možda najvažnije – gledam, slušam i pokušavam da razumem ljude.
Gde naši čitaoci mogu da vide i kupe tvoj nakit?
– Postoji nekoliko galerija i specifičnih kafića u Beogradu gde je deo mog asortimana izložen, ali me najčešće kontaktiraju putem FB stranice ili Instagrama, pa se lako dogovorimo. Kako nam se bliže praznici i većina ljudi kupuje poklone sebi i svojim dragim ljudima, učestvovaću na Beogradskom noćnom marketu na Bajlonijevoj pijaci 27. decembra.
Šta je to što spaja nakit i muziku?
Ja. 😉
Muzika i bunt
Smatram da je bunt u današnje vreme jako važan i da često počinje u muzici, ali se iskreno nadam da se ne završava samo u njoj! Često imam osećaj da vreme u kome trenutno živimo, represija lažnih i jeftinih medija kojoj smo izloženi i brzina nestvarnih i neverovatnih informacija koje nas opterećuju, čine da postajemo slabi, bez entuzijazma i bez snage da učinimo nešto za sebe, svoju okolinu i društvo u kome se nalazimo. I često pomislim da je pre 30,40 godina bilo lepše vreme, kako za muzičare i umetnike, tako i za posao i hobi kojim se bavim. Nadam se da ćemo ipak nekako kao pojedinci naći tu klicu snage u sebi i kao društvo se probuditi, ignorišući kopiju stvarnosti koju nam serviraju, već stvarajući lepšu i humaniju stvarnost, onu, po meri Čoveka.
