Fimoza je suženje kožice penisa. Cirkumcizija je hirurško uklanjanje kože koja prekriva vrh muškog polnog organa.
Praktično svi dečaci rađaju se sa kožicom koja prekriva vrh (glans, glavu) penisa. Kožica se medicinski naziva prepucijum. Glans penisa je prekriven velikim brojem nervnih završetaka, što ga čini veoma osetljivim na dodir. Prepucijum igra ulogu fizičke zaštite veoma osetljive površine glansa. No, ukoliko se ne obavlja redovna higijena penisa (sa prevlačenjem prepucijuma i pranjem glansa), nakupljene nečistoće mogu uzrokovati čitav niz oboljenja.
Normalno, kod većine novorođenčadi, prepucijum je čvrsto slepljen skoro celom svojom površinom za sluznicu glansa. Sve dok se kožica u potpunosti ne odvoji od sluznice glansa, nije moguće održavati adekvatnu higijenu penisa. Pokušaj nasilnog odvajanja sluznice je veoma bolan i nikada ne treba biti agresivan u tom smislu. Najčešće je dovoljno prilikom kupanja u toploj vodi povući prstima kožicu penisa naniže dok se ne oseti otpor i ovaj potez odmah ponoviti još nekoliko puta. Ako nema suženja kožice (fimoze) svaki put bi trebalo po malo niže da sklizne kožica, sve dok jednog dana glava penisa ne bude u celini slobodna. Dakle, slepljenost prepucijuma za glans je savršeno normalna stvar i rešava se strpljenjem i upornošću, dok je fimoza prstenasto suženje prepucijuma i rešava se hirurški (obrezivanjem).
Postavlja se pitanje, kada treba početi sa povlačenjem kožice? U principu, svaki put kada kupate mušku bebu, možete pokušati prevlačenje. Ako nema napretka nakon nekoliko dana, to nije razlog za paniku. Javite se dečijem urologu i on će proceniti šta je dalje činiti. Zanimljivo je da je preko 90% dečaka dovedenih radi obrezivanja (cirkumcizije, suneta) kod urologa, rešeno ambulantnim prevlačenjem kožice. Svega 8% pomenutih dečaka su imali fimozu koja je rešena obrezivanjem.
„Forsirano“ odvajanje kožice od glansa (adhezioliza) se radi u lokalnoj anesteziji (maže se anestetski krem lokalno) i uvek je prepustite isključivo dečijem urologu. Takođe, procenu da li postoji fimoza ili ne, uvek prepustite dečijem urologu i nikome drugom.
Ovde se postavlja još jedno zanimljivo pitanje: Da li rutinski kod svih dečaka treba uraditi cirkumciziju? Naime, dokazano je da muškarci sa nerešenom fimozom i oni koji ne održavaju redovnu higijenu genitalija tokom puberteta, mnogo češće oboljevaju od čitavog niza bolesti polnih organa. U prvom redu, javljaju se infekcije i karcinomi. Cirkumcizija u ranom detinjstvu jednostavno sprečava pojavu pomenutih oboljenja u kasnijem životu na dva načina:
- ako nema kožice, nema ni fimoze
- ako nema kožice, ne zadržavaju se izlučevine ispod nje i lakše se održava higijena
Sa druge strane, ukoliko se pre puberteta prepozna i hirurški reši fimoza, opasnosti za nastanak pomenutih bolesti nema, bez obzira što je obrezivanje urađeno koju godinu kasnije. Takođe, ukoliko se pre polaska u školu uspešno prevuče prepucijum i redovno se održava higijena penisa, time se u jednakoj meri sprečava pojava pomenutih oboljenja. Sve ovo uzevši u obzir, savremena medicina još uvek nema jasan stav da li svim muškarcima treba obaviti obrezivanje tokom prve godine života…
U današnjem društvu, cirkumcizija se radi iz medicinskih ili ritualnih razloga. Medicinski razlozi za cirkumciziju kod male dece su:
- ponavljane upale mokraćnih puteva
- otežano mokrenje sa „baloniranjem“ prepucijuma tokom mokrenja
- nemogućnost održavanja adekvatne higijene penisa.
Ritualno obrezivanje nekada podrazumeva samo zasecanje kožice, dok se nekada nesmotrenošću odstrani i deo penisa pri intervenciji. Danas i ritualno obrezivanje u Srbiji uglavnom obavljaju urolozi, dok u siromašnijim zemljama još uvek taj deo posla pripada verskim službenicima (rabini i hodže).
Najranije vreme za cirkumciziju je 10 dana nakon rođenja i bezbedno se intervencija može uraditi u lokalnoj anesteziji do starosti 3 meseca. Nakon toga, po pravilu dete nije moguće držati mirnim da bi se bezbedno uradila intervencija i pribegava se kratkotrajnoj opštoj anesteziji.
No, uvek treba imati na umu da ne postoji niti jedna hirurška intervencija koja je savršeno bezbedna, niti postoji savršeno uspešna operacija. Komplikacije cirkumcizije jesu veoma retke (ispod 1%) ali, ipak, postoje i veoma su neprijatne kada se dese.