Foto: EPA-EFE MAURIZIO DEGL INNOCENTI
Nema ženskih statua… Prošavši Herkula koji ubija Sepa i umanjenu repliku Davida, zastajem pred raskošnom Neptunovom fontanom, koji je, iako nije mladić, prikazan u punoći svoje muževnosti. Opčinjena sam renesansnom apoteozom antičkog kulta muškosti i snage. Malo dalje, pod kolonadom, ostala sam očarana Persejem koji podiže odsečenu glavu Meduze. Savršena muška lepota – ona koja danas isijava samo iz besmrtne umetnosti.
I dok kružim oko nje, zadivljena tim savršeno izvajanim muškim telima, u sećanju mi iskrsnu tvoj lik, tako nepatvoreno smeran kada sam ti prvi put rekla da volim svaki deo tvoga tela. Bio si tako divan u svojoj skromnosti, kao čedno devojče koje je po prvi put osetilo ubrzane otkucaje srca, te stidno spustilo pogled, dok joj rumenilo obliva obraze.
Nisi razumeo da nisam mislila ni na proporcije ili dimenzije, niti na uvrežene kriterijume, na neke merljive, fizičke komponente ili pak, pojavne oblike telesnosti, već je to prosto bila radosna ekspresija trenutka što kulja iz duše i prosipa se u očaravajući zanos što nadilazi ushićenost susretom. Bio si tako zanosno divan u svojoj neverici i do dna bića iskren u svojoj nepatvorenoj ekspresiji…
Piazza della Signoria prostire se u obliku latiničnog slova L – L kao lepota… ona istinska, iskonska, suštastvena, svevremena. Antička ili renesansna, a ipak duboko lična.
A vi, žene, ne okolišajte. Ne čekajte samo da vama upute kompliment, no udelite i vi. Jer šta nas drugo čini savršenima u našoj telesnoj nesavršenosti, do ljubav u očima drugog. Probajte… iznenadićete se.
