Prema nekim studijama , ono što jedemo i kada jedemo igra važnu ulogu u pojavi glavobolje i migrene. Bol prouzrokuje velika aktivnost arterija, i velike promene u nivou šećera može prouzrokovati spazam arterija mozga kod preosetljivih ljudi, sa pojavom glavobolje je vezan i kofein koji se pored kafe nalazi i u čajevima i čokoladi.
Istraživači veruju da ljudi koji su skloni glavobolji i migrenama su osetljivi na efekte kofeina, pa se preporučuje njegovo ograničeno konzumiranje. Aditivi iz hrane i neke materije koje se prirodno nalaze u nekim namirnicama takođe mogu potstaći glavobolju. Ukoliko smatrate da vaše česte glavobolje imaju veze sa hranom treba na to da skrenete pažnju vašem lekaru kako bi se preosetljivost na neke vrste namirnica moglo da diagnostikuje.
Insulin utiče na arterije
Većini ćelija u organizmu je potrebno da sagorevaju glukozu uz pomoć kiseonika kako bi stvarale energiju. Procesom varenja ugljeni hidrati se iz namirnica razgrađuju do glukoze, ovaj prost šećer se transportuje do ćelija pomoću krvotka. Pankreas luči hormon insulin koji pomaže da glukoza iz krvi pređe u ćelije. Ukoliko se uneta hrana brzo apsorbuje u krvotok pankreas mora da odgovori snažnim lučenjem insulina. Nagli pad nivoa šećera u krvi izaziva konstrikciju arterija u glavi. Migreni prethodi vizualni poremećaj koji se zove aura i koji se javlja usled skupljanja (konstrikcije) arterija koje dopremaju krv u mozak.
Hipoglikemija
Ukoliko preskočite neki obrok nivo šećera u krvi može da bude suviše nizak, što utiče na to da mozak nemože normalno da funkcioniše. Kako bi potstakao nivo glukoze koji stiže do mozga organizam oslobađa hormone koji vremenom mogu da prouzrokuju povišen krvni pritisak zbog zadebljanja arterija što samo za sebe doprinosi pojavi glavobolje i migrene.
Kofein
Adenozin pomaže u regulisanju prečnika arterija tako što ih širi. Kofein je strukturalno veoma sličan adenozinu i izaziva konstrikciju arterija, da bi ovaj efekat kompenzovao organizam stvara veće količine adenozina. Kada ne pijete kafu npr. kada spavate, visok nivo adenozina će izazvati širenje arerija. Intenzivan protok krvi će tada izazvati glavobolju koju može da olakša jedna šoljica kafe.
Neke namirnice mogu da potstaknu glavobolju
Neki ljudi koji pate od čestih glavobolja i migrene mogu biti preosetljivi na neke određene materije u hrani a najčešće su to:
Monosodium glutamat – koristi se da poboljša aromu namirnica ali se prirodno nalazi u nekim namirnicama kao što je paradajz.
Nitriti – ovo konzervansi se nalaze u mesnim prerađevinama i nekim sirevima.
Amini – nalaze se u velikom broju namirnica kao što je spanać, paradajz, krompir, dzigerica, čokolada i alkoholnim pića.
Otkrivanje koje tačno namirnice kod vas potstiču glavobolju ili migrenu može biti izazov, u tome mogu pomoći lekari jer je potrebna tačna diagnoza kako bi mogle da se preduzmu mere kojima će se smanjiti njihovu učestalost.
Glavobolje izazvane nivoom šećera u krvi – ukoliko pripadate ovoj grupi ljudi treba da izbegavate hranu koja ima visok glikemijski indeks, ili makar da ih kombinujete sa onima koje imaju nizak glikemijski indeks, potrebno je i redovo uzimanje svih obroka kako bi nivo šećera u krvi bio konstantan.
Glavobolje izazvane nedostatkom kofeina – da bi se ovo sprečilo treba postepeno smanjivati količinu kafe koju popijete tokom dana.
Hemikalije iz hrane – ako izazivaju glavobolju, tačno određenu vrstu hrane koja izaziva glavobolje treba da ispita lekar pomoću određenih testova za utvrđivanje preosetljivosti na hemijski sastav hrane kako ne bi ste pogrešili i nepotrebno se lišili nekih namirnica.
