Foto: Pixabay/Cocoparisienne
Tim predvođen dr Rafaelom Nojkomom sa švajcarskog univerziteta u Bernu kaže da njihovo istraživanje pokazuje da su argumenti tzv. klimatskih skeptika, odnosno onih koji ne veruju u postojanje klimatskih promena, „na staklenim nogama“. Tako aktuelne klimatske promene nisu deo obrasca, već svojevrsni presedan u klimatskoj istoriji Zemlje.
Naime, proučavajući klimatsku istoriju planete Zemlje, ustanovljeno je nekoliko ključnih era. Jedna od njih je rimski topli period, koji je trajao od 250. do 400. godine nove ere i koji karakteriše neuobičajeno visoka temperatura. Sušta suprotnost je malo ledeno doba, sa veoma niskom temperaturom od 1300. godine nadalje. Neki, poput klimatskih skeptika, stoga tvrde da se Zemlja tokom vekova hladila i zagrevala nekoliko puta i da je zagrevanje, koje je započelo nakon Industrijske revolucije, samo deo istog obrasca, te da nema razloga za brigu.
Nojkomov tim sada kaže da ovaj argument više definitivno ne stoji. Oni su rekonstruisali klimatske uslove koji su postojali tokom 2000 godina koristeći 700 zapisa o promenama temperature.
Tako su ustanovili da se nijedan od većih klimatskih događaja, poput malog ledenog doba ili srednjovekovnog toplog perioda, nije desio na globalnom nivou. Tako je, recimo, prvi bio najjači na Pacifiku u 15. veku, a u Evropi tek dva veka kasnije. Tokom drugog, srednjevekovnog toplog perioda, koji je trajao od 950. do 1250. godine, značajno visoka temperatura zadesila je tek 40 % Zemljine površine.
Današnje zagrevanje, međutim, ozbiljno pogađa veliku većinu Zemljine lopte.
„Ustanovili smo da se najtopliji period u protekla dva milenijuma desio u 20. veku, i da je zahvatio više od 98 % Zemlje“, stoji u studiji, koju čine tri povezana istraživanja.
„Ovo pruža čvrste dokaze da je antropogeno (ljudski izazvano) globalno zagrevanje ne samo neuporedivo ni sa jednim periodom u smislu apsolutnih temperatura, već i bez presedana u prostornoj konzistentnosti u proteklih 2000 godina.“
Istraživači su takođe primetili da su pre modernog industrijskog doba najveći uticaj na klimu imali vulkani. Nisu utvrdili nikakve indikacije da su varijacije Sunčevog zračenja uticale na srednju globalnu temperaturu. Aktuelni period, tvrdi tim, znatno premašuje prirodnu varijabilnost.
„Iz instrumentalnih podataka i iz naše rekonstrukcije vidimo da u nedavnoj prošlosti stopa zagrevanja očigledno premašuje stope prirodnog zagrevanja koje smo izračunali – to je još jedan pogled na izvanrednu prirodu sadašnjeg zagrevanja“, kaže dr Nojkom.
Iako se njegov tim nije bavio dokazivanjem da je čovek najviše uticao, i da najviše utiče, na sadašnje klimatsko stanje, rezultati studije pokazuju da je to, ipak, slučaj.
„Mi se nismo fokusirali da saznamo šta izaziva najskorije zagrevanje jer takvih studija ima mnogo i one uvek pokazuju da je uzrok antropogen“, dodaje dr Nojkom.
„Mi to nismo eksplicitno testirali… podaci koje imamo pokazuju da prirodni uzroci nisu dovoljni da izazovu prostorni obrazac i stopu zagrevanja kojoj sada svedočimo“, zaključuje dr Nojkom.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
