Brza hrana, poslovni ručkovi i večere, slave, praznici i ostala druženja za stolom, uz naslednu sklonost ka višku kilograma, doveli su do drastičnog povećanja broja gojaznih ljudi. Gojaznost postaje bolest modernog doba, a posledica je nepravilne ishrane i neaktivnosti. Masna, suviše slana, začinjena ili slatka hrana u obilnim porcijama sve češće je na našem stolu. Pored toga, koristimo svaku mogućnost da izbegnemo kretanje. Automobil, lift i pokretne stepenice postali su neizostavni deo našeg života. Slobodno vreme najčešće provodimo pored televizora ili kompjutera, umesto da šetamo ili trčimo. Posledica toga je sve više debelih ljudi u našem okruženju, pa čak i deca postaju žrtve gojaznosti. Kada se kilogrami nagomilaju i od lepog izgleda ostanu samo tragovi, nastaje depresija. Započinjemo mnogobrojne dijete, koje prekidamo posle nekoliko dana.
– Nasledni faktor ima bitnu, ali ne i presudnu ulogu u nastajanju viška kilograma. Od roditelja možemo naslediti poremećaj gena, koji suu organizmu zaduženi za održavanje energetske ravnoteže, rast i razvoj masnih ćelija i regulaciju gladi i sitosti. Pogrešan način života i ishrane, kao i nizak stepen fizičke aktivnosti, međutim, glavni su razlozi zbog kojih se gojimo – kaže Jelena Subotić, psiholog i nutricionista Doma zdravlja Dr Ristić.
Ne smemo zaboraviti ni uticaj kulturnog nasleđa. U Srbiji su za razvoj gojaznosti posebno zaduženi slave, praznici i poslovna druženja za stolom. Gojaznost se može javiti u dva osnovna tipa – androidni ili muški i ginoidni, odnosno ženski tip. Odlike muške gojaznosti su nastajanje masnih naslaga u gornjem delu tela, uglavnom stomaku, tako da telo dobije izgled jabuke. Kod ženske gojaznosti masti se nagomilavaju u donjem delu tela, u predelu bokova, pa telo ima izgled kruške.
Gojaznost nije samo estetski, već i medicinski problem. Posledice gojaznosti mogu biti šećerna bolest, povišen krvni pritisak, reumatske tegobe, povećava se opasnost od oboljenja srca i krvnih sudova i smanjuje opšta otpornost organizma na infekcije. Psihološki problemi koji nastaju usled gojaznosti takođe su brojni. Smanjenje samopouzdanja, nezadovoljstvo, proređivanje kontakata sa suprotnim polom, pad koncentracije i depresija, samo su neki od njih. Kada dođe do toga, pacijenti se često okreću rigoroznim dijetama, kao što su ishrana bazirana samo na voću, povrću ili proteinima. U organizam se tada unosi drastično mali broj kalorija, što opet dovodi do depresije.
– Pravi način za smanjenje težine jeste pre svega pravilna ishrana, bez prekomerne masnoće, soli, slatkiša, sa dosta voća i povrća. Fizička aktivnost je neophodna i to najmanje 45 do 60 minuta dnevno. Treba napomenuti da nijedna dijeta ne odgovara svim osobama i ne deluje kod svakog na isti način. Važno je da režim ishranebude određen baš za tu osobu i to je jedini način da dijeta da prave rezultate – objašnjava doktorka Subotić.
