Foto: Danas
Cinandali je poreklom iz istiomenog mesta u Kahetiji – uske doline reke Alazani, stisnute uz veličanstveni masiv Kavkaza i obronke malog Kavkaza. To je oblast, po stihovima ruskog pesnika, pisca i diplomate, Gribojedova, „gde zemlja ne poznaje plug…a vinogradara daruje zlatnim plodovima“. Tu se vino još uvek dobija i čuva u ogromnim (do tri hiljade litara), ukopanim u zemlju, posudama od pečene gline.
Zasluga za slavu ovog vina pripada porodici gruzijskih knezova Čavčavadze, koja je u Cinandaliju imala svoj letnji dvorac. On i danas pleni svojom lepotom, kao kombinacija istočne i evropske arhitekture, okružen velikim uređenim parkom. Izgled dvorcu, čiji sastavni deo je i vinarija, i vinu dao je, početkom pretprošlog veka knez Aleksandar, poznati gruzijski pesnik, kumče ruske carice Katarine i ruski general. Đurđijanci su mu zamerali za suviše ruskog, Rusi su ga proganjali u Sibir kada su smatrali da je suviše nacionalan. Sudbina kneza, i pored protivrečnog života i slave, ipak je bila nesrećna: umro je vraćajući se u dvorac, kada je neko iz mraka polio vrelom vodom konja koga je jahao.
U dvorcu su sačuvane slike porodice. Nina je bila najmlađa od tri kćeri. Visoka, vitka, crnokosa, crnooka, sa guistim obrvama i najlepša. Imala je šesnaest godina kada se udala za svog učitelja klavira, Gribojedova. Posle nekoliko meseci krenuli su za Teheran, gde je on imenovan za poslanika. Dok ga je bolesna Nina čekala u Tabrizu, u Teheranu je ubijen Gribojedov…neke žene su pobegle iz šahovog harema u rusko poslanstvo; imam je izrekao fatvu, masa je provalila u poslanstvo; obezglavljeno telo ambasadora je tri dana razvlačeno po gradu. Nina je, na vest o muževljevoj smrti, izgubila dete i više se nije udavala. Spomenik njihove ljubavi nalazi se u gruzijskom nacionalnom Panteonu.
Na putu za Erzerum, Puškin je susreo volovska kola koja su prenosila telo Gribojedova. Neki dan ranije, na Kavkazu, video je i unuka persijskog šaha, koji je išao ruskom caru u Petrograd na izvinjenje za ubistvo. Nosio je jedan od najvećih dijamanata iz šahove kolekcije na poklon. Pre persijskog šaha, njegov vlasnik bio je, između ostalih, i šah DŽahan, onaj koji je podigao najlepši spomenik posvećen ljubavi, Tadž Mahal.
A vino? Cinandali je suvo vino od grožđa rkaciteli i mcvane; enolozi bi rekli: boje starog zlata, svežeg ukusa, sa umerenom završnicom…Uživali smo u njemu u dvorcu, a zatim i u parku, među stoletnim lipama.
