Canon 700 D
Kuva i piše:
Ana Ćubela
Da li postoji osoba koja nije jela poparu? Pravo sirotinjsko jelo koje se pravi od starog hleba, masti i malo sira. I svako ima neki svoj poseban način spremanja, redosled kao i izbor namirnica. Neko prvo rastopi puter ili mast, sir, pa doda mleka i starog hleba. Neko prvo ubaci hleb pa sve zalije mlekom i kajmakom.
U nekim krajevima poparu još zovu i masonica. Jer se spremala na masti sa malo sira, štednja. I to onda kada se u kući skupi puno starog hleba koji ne treba baciti.
Moja prva hrono popara koju sam spremala pre dve godine, ili više, bila je čist fijasko. Jer sam je spremala od nekog bap teškog hrono hleba. Kajmak je popravio stvar ali to nije bilo to. Hleb je bio crn, raspadao se, nije se razvlačio kao kada se u šerpicu nacepa beli hleb sa puno glutena i kvasca.
Ali sam ustala pre neki dan sa mirisom popare u nosu i ukusom popare u ustima. I morala sam da je spremim. Ali sam ovog puta imala bolji hleb, pravljen od speltinog i malo ražanog brašna. Onako lep, fermentisan, sa rupicama. Iseckala sam ga na šnite pa na kockice. U šerpu sam ubacila malo maslaca i pekla kockice. Sve dok nisu postaje hrskave sa svih strana. A onda sam počela da dodajem po malo vruće vode.
Dodam vode, pa mešam. Kada fino nabubri, dodam još malo. I tako sve dok nisam bila zadovoljna. Volim kada je malo ređa popara. A onda sam u sve to ubacila mrvicu soli i sira. Tvrdog sira. Vi možete kajmak, mlad sir, pa čak i malo pavlake ukoliko mešate mlečno. Sve sam dobro promešala dok se sir nije otopio. A onda ubacila seckan sremuš. Pun pogodak!
Ispala je odlično, uprkos tome što je pravljena od integralnog hleba. Ako volite domaću poparu makar sličnu onome iz detinjstva pravite je sa hlebom u kojem dominira spelta. Posebno zaboravite na heljdino brašno jer u ovom konkretnom slučaju sve pokvari. I obavezno hleb bez semenki. I mleko uopšte nije falilo. Bila je kremasta, mekana, ukusna…..
