Foto: Lična arhiva
Ono što je u Firenci sticano trgovinom i bankarstvom, odlazilo je u okolinu i oplemenjivalo je, kao što su to činile brojne vile Medičijevih.
Što je okolina sticala vinom i maslinama, slivalo se u Firencu i ulepšavalo je, kao što su impozantne palate generacija vinara Antinori i Freskobaldi.
Firenca i njena okolina stvorile su renesansu.
Uzajamno prožimanje vidljivo je u firentinskom okruženju i na severu, u Fiezoleu i Setinjanu, i na jugu, na brežuljcima Kjantija, centralnog dela Toskane, između Firence i Sijene.
Kjanti je dao ime čuvenom italijanskom vinu i, pošto se ono pod tim imenom proizvodi i u drugim delovima Toskane, ovaj region je za sebe zadržao privilegiju proizvodnje vina „kjanti klasiko“.
Ovo vino je nekada, kada sam se upoznao s njim, punjeno u poseban tip bokaste flaše, obložene rogozom.
Danas je zaštitni znak kjanti klasika crtež crnog petla, potekao iz legende.
Posle ratovanja oko Kjantija, Firenca i Sijena su se dogovorile da granicu odrede tako što će po jedan jahač, posle prvih petlova, krenuti prema drugom gradu i tamo gde se sretnu, povući će granicu.
Firentinski crni petao oglasio se pre zore, te je firentinski jahač sreo suparnika pred samom Sijenom, dajući Firenci skoro ceo Kjanti, a vinu kjanti klasiko simbol.
Kjanti ima dugu tradiciju vinogradarstva i vinarstva i generacije velikih vinara.
Freskobaldi su vinari od početka četrnaestog veka (prodavali su vino Mikelanđelu u zamenu za slike), markizi Antinori od kraja istog veka, a familija Macei od sredine petnaestog veka.
Kjanti sam posetio i u jesen, u kontrastu boja vinograda, maslinjaka, čempresa i toskanskih borova, i u leto, prolazeći kroz srednjevekovne tvrđave, renesansne vile i slikovite gradiće.
Put Kjantijana, koji povezuje Firencu i Sijenu, vodi i u vinarije, u kojima sam probao brojne varijante kjanti klasika, jer svaka vinarija ima svoje brdo, ono svoj vinograd, a vinograd sopstveno vino.
Ljubiteljima vina dovoljno je da posete gradić Greve, najbogatiji vinarijama i restoranima, koji okružuju trouglasti trg sa spomenikom moreplovcu koji je otkrio njujorški zaliv, Đovaniju Veracanu.
Ali je bolje nastaviti put do obližnjeg zamka porodice Veracano, pretvorenog u vinariju.
Preko gradića Pancano, smeštenog na vrhu brda među vinogradima, Rade i Gajola, stiže se u još jedan, veličanstven neogotički zamak, Kastelo di Brolio, dom familije Rikazoli.
Baron Rikazoli je utvrdio formulu vina kjanti klasiko, kao kupažu crnih sorti sanđoveze i kanalojo i belih sorti malvazija ili trebijano.
Sanđoveze, autohtona sorta Toskane, osnova je ovog vina sa svojim taninima, a druge dve komponente daju mu svežinu i finoću.
Vremena se menjaju i traži se robusnije vino; zato je danas dozvoljeno praviti kjanti klasiko samo od sanđovezea.
Od Kastela Brolio je Sijena nadohvat ruke i treba je videti i ostati u njoj. Ili, ako ste krenuli u Kjanti iz Sijene, onda treba ostati u Firenci.
Zbog lepote gradova, umetnosti renesanse i vina.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
