Photo: Pixabay / TheDigitalArtist
Naime, on je odlučio da napiše biografiju Junis Fut, neverovatnoj ženi koja je postavila temelj za današnja saznanja o klimatskim promenama.
Perlin veruje da je njen društveni status razlog što ona nikad nije dobila odgovarajuće priznanje za svoja originalna otkrića.
„Ovde je, pre svega, reč o nekome ko se amaterski bavio naukom. Drugo, sredinom 19. veka Englezi su i dalje zauzimali superioran stav prema Sjedinjenim Američkim Državama, koje su smatrali svojom kolonijom. I treće, verovatno najznačajnije, bila je žena“, naveo je Perlin glavne razloge zbog kojih su naučni rad Futove njeni savremenici uglavnom zanemarivali.
Junis Njuton, rođena 1819. godine, bila je ćerka dobrostojećeg farmera. Imala je tu privilegiju da se obrazuje i to u ženskoj školi Troj, jedinoj obrazovnoj ustanovi za devojčice u čitavoj SAD čiji je kurikulum sadržao naučne discipline. Pored toga, škola je posedovala i sopstvenu hemijsku laboratoriju.
„Smatralo se da su naučna predavanja u toj školi podjednako kvalitetna kao na bilo kom muškom koledžu“, kaže Perlin.
Junis se udala za Ilajšu Futa, sudiju, pronalazača i matematičara koji se bavio i meteorologijom u gradiću Seneka Fols i koji je od 1868. godine obavljao funkciju komesara u Američkoj kancelariji za patente. On se, takođe, edukovao u progresivističkoj školi, pa je i sam povremeno objavljivao naučne radove.
Međutim, nijedno njegovo dostignuće nije toliko značajno poput otkrića Junis Fut. Budući da su oboje živeli u 19. veku, geološka istraživanja iz tog doba navela su ih da se zainteresuju za ideju o klimatskim promenama. Do tog momenta odgovori na mnoga pitanja o promenama klimatskih uslova na Zemlji bili su prilično neodređeni i magloviti.
U radu Junis Fut iz 1856. godine „o okolnostima koje utiču na toplotu sunčevih zraka“ opisan je efekat koji ugljen-dioksid ima na zagrevanje atmosfere.
Ovaj rad Futove predstavljen je na 10. godišnjem sastanku Američkog udruženja za unapređenje nauke (AAAS) u Albaniju, u državi Njujork.
Ali verovatno iz tog razloga što ženama nije bilo dozvoljeno da objavljuju radove, taj tekst je javno predstavio eminentni američki naučnik Džozef Henri, prvi sekretar Instituta Smitsonijan.
On se u to vreme smatrao „advokatom“ žena, a, pored ostalog, u svom izlaganju je izneo i stav „da nauka ne zna ni za zemlju ni za pol“.
Ovaj rad je bio jedini koji je napisala žena, a da ga je AAAS objavio u godišnjaku, tokom čitave prve decenije postojanja i to samo u vidu kraćeg članka u časopisu American Journal of Science and Arts, dok se u zvaničnim beleškama sa konferencije nije ni našao.
Njeni eksperimenti uključili su testiranje uticaja sunčeve svetlosti na različite uzorke vazduha i gasova.
Ona je u ovim ogledima koristila vazdušnu pumpu, četiri živina termometra i dva staklena cilindra. Najpre je postavila po dva termometra u svaki cilindar, a zatim pomoću pumpe potisnula vazduh iz jedne u drugu posudu.
Nakon što je obezbedila da oba cilindra dostignu istu temperaturu, postavila ih je na sunčevu svetlost i tako merila temperaturne razlike u uslovima različite vlažnosti.
Efekat zagrevanja vazduha unutar staklene cevi – „efekat staklene bašte“ – opisao je švajcarski naučnik Oras-Benedikt de Sosir još 1770. godine, ali su eksperimenti Futove predstavljali složeniji proces, koji je podrazumevao poređenje stepena porasta temperature u kombinaciji sa vlažnim i suvim vazduhom, kao i sa ugljen-dioksidom, vodonikom i kiseonikom.
Od testiranih gasova, ugljen-dioksid (CO2) je zadržavao najviše toplote.
„Najveći uticaj sunčevih zraka uočila sam u gasu ugljene kiseline“, naglasila je Futova.
„Veća koncentracija tog gasa u atmosferi povećava temperaturu na našoj planeti; i kao što neki pretpostavljaju, u nekom periodu istorije, vazduh se mešao sa većom količinom ugljen-dioksida nego što je to sada slučaj, uzrokujući višu temperaturu na Zemlji“, glasilo je dodatno objašnjenje.
„Roza Parks nauke“
Do 1860. godine, Junis Fut je prijavila nekoliko izuma, uključujući uređaj za naprednu proizvodnju papira. Još ranije, 1842. ona je izumela štednjak sa kontrolnim termostatom, ali je taj pronalazak pripisan njenom suprugu, jer udate žene nisu imale pravo da brane patente pred sudom.
Njen izveštaj iz 1856. izazvao je veliko interesovanje i zavredio pohvale, posebno u časopisu „Sajentifik Amerikan“.
U članku pod nazivom „Dame u nauci – eksperimenti sa kondenzovanim gasovima“, između ostalog, pisalo je „Neki zastupaju podmuklu ideju da žene ne poseduju dovoljno snažan um potreban za sprovođenje naučnog istraživanja, ali eksperimenti gospođe Fut nude obilne dokaze o sposobnosti žena da originalno i precizno istraže bilo koju temu.“
Junis Njuton Fut bila je dobro poznata i po svom učešću u aktivnostima pokreta za ženska prava.
Ona je peta potpisnica Deklaracije osećanja (Declaration of Sentiments) iz 1848. godine, dokumenta koji se smatra manifestom ženske ravnopravnosti, predstavljenog na prvoj konvenciji o ženskim pravima u Seneka Folsu.
Jedna od stavki garantovala je ženama ravnopravnost u svim profesijama, a njena otkrića smatraju se glavnim okidačem za donošenje ove rezolucije.
„Ja je često zovem Rozom Parks nauke”, uporedio je Perlin Junis Fut sa aktivistikinjom i krojačicom, poznatom po tome što je 1. decembra 1955. godine odbila da na zahtev vozača autobusa ustupi mesto belom putniku, što je kasnije dovelo do stvaranja jednog od najvećih i najuspešnijih masovnih pokreta protiv rasne segregacije u istoriji.
Futovu je 2011. godine „ponovo otkrio“ Raj Sorenson, penzionisani naftni geolog iz američke savezne države Oklahome. On je, čitajući stare naučne časopise, ustanovio da je upravo Junis bila prva koja je dovela u vezu ugljen-dioksid i klimatske promene, ali da je to otkrovenje prošlo skoro neopaženo.
Najveći deo zasluga za otkriće onoga što mi danas znamo o „efektu staklene bašte“, preuzeo je Džon Tindal, član Kraljevske institucije iz Londona.
Postavlja se pitanje da li je Tindal znao za Junis Fut i njene pionirske poduhvate u ovoj oblasti kada je 1859. i 1861. sprovodio svoja istraživanja. On je tvrdio da, izuzev rada francuskog fizičara Kloda Pujea, „ništa drugo nije poznato o zračenju, odnosno prenosu toplote kroz gasovita tela“.
Tindalov biograf Roland Džekson izneo je nekoliko argumenata koji govore u prilog tome da irski fizičar zaista nije bio svestan postojanja radova Junis Fut, pozivajući se na društveni kontekst tog doba.
„On je bio neko ko ozbiljno shvata pitanje autorskih prava“, kaže Džekson i dodaje: „I sam je ukazao na nekoliko primera u kojima ljudi nisu dobili odgovarajuće zasluge. Naučna komunikacija se u tim vremenima umnogome razlikovala u odnosu na ono što bismo mi danas prirodno očekivali.“
Takođe, Džekson ističe da nemački fizičar koji je bio u kontaktu sa Tindalom, Hajnrih Magnus, i koji je radio na sličnom polju istraživanja, nije saznao za Tindalova otkrića još godinu dana po njihovom objavljivanju. Dakle, publikacija iz SAD možda jednostavno nije bila na Tindalovom radaru.
Međutim, Perlina ova argumentacija nije uverila u Tindalovu neobaveštenost. On navodi da su apstrakti i izveštaji o radovima Futove prikazani u velikom broju evropskih časopisa.
Kraljevska institucija dobijala je Američki časopis za nauku i umetnost (American Journal of Science and Arts), a izdanje iz novembra 1856. sadržalo je i rad sa potpisom Junis Fut.
Osim toga, sažetak njenog istraživanja preveden je na nemački i svrstan među najveća otkrića te godine, pa Perlin sugeriše da bi Tindala, koji je studirao u Nemačkoj, verovatno zanimalo da tako nešto pročita.
Naročito ako se zna da ga je savršeno poznavanje nemačkog jezika učinilo jednom od najznačajnijih ličnosti za komunikaciju između britanske i nemačke naučne zajednice.
Međutim, i jedan i drugi biograf ističu važnost saznanja do kojih je došla naučnica iz Seneka Folsa. Ako uzmemo u obzir uticaj koji klimatske promene imaju na razvoj, pa i opstanak čitave civilizacije, njena dostignuća imaju još veći značaj, a samo možemo da zamislimo šta bi sve postigla da je živela i stvarala u nekim drugim okolnostima.
„Voleo bih da je ljudi pamte kao majku globalnog zagrevanja i klimatskih promena“, zaključuje Perlin.
„Junis Fut je prva osoba koja je dokazala da promena količine ugljen-dioksida i vodene pare u atmosferi menja i klimu“, ističe Džekson i dodaje: „Ona bi zaista trebalo da bude slavna zbog toga.“
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
