Foto: Pixabay/Diego_torres
Kako bi se pratile klimatske promene, ali i promene u ekosistemu, važno je meriti kako se okean zagreva i koje su posledice.
Međutim, neki delovi okeana su nepristupačni pa je u istraživanju koje je krajem prošle godine u časopisu Nature Geoscience objavila Lia Sigelman iz Nasine Laboratorije za mlazni pogon, učestvovala i jedna foka.
Veliki deo viška toplote koja ostaje na planeti zbog povećane koncentracije gasova sa efektom staklene bašte na kraju apsorbuje okean, piše Jovana Nikolić za portal Klima101.rs.
Međutim, iako na ovaj način okean umanjuje loše posledice koje bi klimatski sistem pretrpeo na površini Zemlje, to ne znači da on može apsorbovati višak toplote bez ikakvih posledica. Apsorpcija dovodi do već osmotrenog porasta temperature vode kako na površini tako i u dubljim slojevima, a veliki broj istraživanja predviđa da će temperatura i dalje rasti.
Povišena temperatura okeana dovodi do brojnih posledica poput smanjene količine kiseonika u vodi i izbeljivanja korala što negativno utiče na vodeni ekosistem, kao i povećanja nivoa mora, zbog termalne ekspanzije.
Kako je foka pomogla istraživačima?
Već više od 20 godina istraživači označavaju foke na ostrvima Kergelen koja pripadaju francuskoj teritoriji Antarktika kako bi proučavali njihovo ponašanje.
U skladu sa utvrđenim etičkim standardima, istraživači fokama kada izađu na kopno zalepe za glavu senzore nalik šeširima, a zatim kada se sledeći put vrate na kopno uzimaju aparaturu i prikupljaju informacije.
Ukoliko te ne učine na vreme, postoji opasnost da u sezoni linjanja instrument otpadne zajedno sa mrtvom kožom.
Njihovo iskustvo iskoristila je Sigelmanova u svom istraživanju upotrebivši podatke o Antarktičkoj cirkumpolarnoj struji koje je prikupila jedna foka.
Ova hladna morska struja se kreće oko Antarktika noseći hladnu vodu kroz Atlantik, Pacifik i Indijski okean i tako olakšava razmenu toplote između ovih okeana pa se smatra jednom od najznačajnijih okeanskih struja u klimatskom sistemu.
Ovu struju je veoma teško posmatrati i meriti pomoću postojećih instrumenata zbog veoma nepristupačnog terena i teških uslova zbog čega je teško postaviti ih u određene delove vode.
Tu je pritekla u pomoć foka koja je za tri meseca preplivala više od 4800 kilometara i za to vreme zaronila oko 80 puta dnevno na dubine između 500 i 1000 metara. Treba imati u vidu da je veći deo vremena provela krećući se kroz veoma turbulentne vrtloge.
Foke, ili konkretno južni morski slonovi kojima pripada ženka koja je učestvovala u istraživanju, godišnje provode devet do deset meseci u moru uglavnom roneći, pa čak i kada spavaju. Njen način kretanja značajno je pomoglo istraživanju i zato što ona može da plovi i ispod leda gde instrumenti ne mogu da se provuku.
Šta su saznali?
Posebno su značajni podaci koje je ova foka prikupila, a koji u kombinaciji sa satelitskim snimcima pružaju uvid kako se toplota vode kreće vertikalno, odnosno od vrha do dna okeana i obrnuto pošto ovaj fenomen još uvek nije dovoljno proučen.
Podaci o ovakvom kretanju toplote mogu biti važni i za dalje razumevanje temperature okeana i koliko viška toplote okean može da apsorbuje.
Posebno su proučavani takozvani frontovi, odnosno nagle promene u gustini vode. Oni se mogu uporediti sa atmosferskim frontovima koji razdvajaju vazdušne mase različitih osobina. Ranije se pretpostavljalo da se ovi frontovi javljaju samo na površini okeana, ali novo istraživanje je pokazalo da ih ima i u dubljim delovima i da upravo oni imaju važnu ulogu u vertikalnom prenosu toplote.
Naime, ovi frontovi su poput kanala koji prenose višak toplote iz unutrašnjosti okeana na njegovu površinu, nasuprot velikom broju studija koje pokazuju da bi toplota trebalo da se kreće u suprotnom smeru, sa površine ka unutrašnjosti.
Kako okeanski frontovi mogu da utiču na temperaturu vazduha?
Važno je proučiti ovaj fenomen jer kada frontovi iz dubine okeana pošalju toplotu na njegovu površinu, raste njena temperatura i okean ne može da apsorbuje toliku količnu toplote koja potiče od Sunca i gasova se efektom staklene bašte, kao što bi inače mogao. To praktično znači da bi ostatak te toplote ostao u atmosferi i pojačao njeno zagrevanje.
Kako bi se tačno odredilo koliko toplote se prenosi iz dubine okeana na površinu i koliko toplote okean može da apsorbuje, važno je pratiti ove frontove i tako poboljšati klimatska predviđanja i razumevanje uloge okeana u neutralizaciji klimatskih promena.
Fenomen frontova i vertikalnog transporta toplote nije karakterističan samo za Antarktičku cirkumpolarnu struju, već i za druge turbulentne delove okeana koje karakterišu vrtlozi, a potrebno je sprovesti još istraživanja kako bi bile jasne njihove dugoročne posledice na okean i klimu.
