Bakterije, virusi i druge klice svakodnevno dospevaju u naš organizam. Kada mikroorganizam koji izaziva neku bolest dospe u organizam, imuni sistem počinje sa odbranom, proizvodeći proteine nazvane antitelima za borbu protiv patogenih klica. Cilj imunog sistema je da spreci bolest uništavanjem patogenih klica ili čineći ih bezopasnim.
Vakcine stimulišu imuni sistem tela. Organizam postaje imun na bakterije, viruse ili druge patogene klice na dva načina:
– Preležavanjem neke bolesti (prirodni imunitet)
– Pomoću vakcina
Prirodni imunitet
Prirodni imunitet se razvija posle izlaganja određenom patogenom mikroorganizmu. Imuni sistem reaguje na kompleksan način odbrane. Izložen patogenim mikroorganizmu imuni sistem stimuliše proizvodnju određenih belih krvnih zrnaca nazvanih B ćelije. Ove B ćelije proizvode plazma ćelije koje proizvode antitela specifična za patogene mikroorganizme koji su napali telo. Ova antitela cirkulišu organizmom kroz telesne tečnosti i ako izazivač pnovo prodre oni ga prepoznaju i uništavaju.
Pored B ćelija, druga bela krvna zrnca nazvana makrofagi se takođe suprostavljaju i uništavaju napadače. Ukoliko u organizam prodru patogeni mikroorganizmi kojima nikada pre niste bili izloženi, informacije o njemu se predaju belim krvnim zrncima koji se zovu pomagači T ćelije, ove ćelije pomažu produkciju drugih ćelija koje se bore protiv infekcije, uključujuće memorijske T ćelije. Kada jednom preležite bolest, sledeći put kada se ista patogena klica pojavi antitela i memorijske T ćelije napadaju pre nego što se bolest pojavi. Imuni sistem može da prepozna i efektivno se bori protiv više hiljada različitih patogenih mikroorganizama.
Imunost indukovana vakcinama
Vakcine potstiču imuni sistem da se bori protiv određene patogene klice bez izlaganja određenom patogenu. Vakcine sadrže mrtve ili oslabljene forme ili derivate patogene klice. Vakcine teraju imuni sistem da misli da je napadnut od određene vrste patogena, aktivira se da bi ga uništio i sprečio da vas ponovo inficira.
Ako ste izloženi patogenom mikroorganizmu protiv koga ste vakcinisani, njih dočekuju antitela koja ih uništavaju a imunitet ove vrste je sličan onome koji se stiče prirodnim putem. Neke vakcine se moraju primiti više puta tokom života jer imuni odgovor slabi tokom vremena kod npr. tetanusa i velikog kašlja.
Tipovi vakcina
Vakcine se prave na nekoliko različitih načina ali je za svaki tip cilj isti – da stimulišu imuni sistem bez izazivanja bolesti.
– Žive probuđene vakcine – neke vakcine kao što su protiv malih boginja, zauški i varičele koriste žive razređene viruse, izazivaju jaku imunološku reakciju, pa je često samo jedna doza dovoljna da izazove doživotnu otpornost.
– Inaktivirani virusi – za ovu vakcinu se koriste ubijeni virusi ili bakterije, kakva je npr. polio vakcina.
– Toksikoidna vakcina – neki tipovi bakterija izazivaju bolest stvarajući otrove – toksine koji ulaze u krvotok. Toksoidne vakcine kao što su protiv difterije i tetanusa koriste bakterijske toksine koji su napravljeni bezopasnim kako bi imuni sistem razvio odbrambeni mehanizam na te određene toksine.
– Vakcine napravljene korišćenjem samo dela virusa ili bakterije kao vakcina protiv hepatitisa.
Prema podatcima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti mnoge ozbiljne bolesti kao što su difterija, tetanus, poliomielitis su smanjene za 95% u 20-tom veku.
Zakonskim odredbama je propisano koje vakcine se u ašoj zemlji obavezno daju deci. To su protiv: – tuberkuloze – BCG vakcina – difterije – velikog kaslja (pertusis) – decje paralize (poliomijelitis) – malih boginja (morbili) – zaušaka (parotitis) – rubeole Nove generacije dece ne znaju za male boginje, zauške i ostale veoma neprijatne bolesti, od kojih se, verovali ili ne, cak i umiralo!
