Žlezde sa unutrašnjim lučenjem izlučuju hormone u krvotok. Hormoni su nosioci hemijskih poruka koje regulišu procese u organizmu. Žlezde zajedno sa nervnim i imunim sistemom pomažu telu da se nosi sa nepovoljnim uticajima spoljne sredine na zdravlje i stresovima. Pojačano ili smanjeno lučenje nekog hormona može da utiče na debljinu..npr. smanjeno lučenje hormona rasta potstiče stvaranje masnih zaliha.
Leptin hormon protiv debljine
Leptin stvaraju ćelije u kojima se čuvaju masnoće i ubacuje se u krvotok. Leptin smanjuje apetit delujući na specifične centre u mozgu koji stvaraju ili blokiraju osećaj potrebe da se uzme hrana. Takođe kontroliše kako organizam skladišti masne naslage. Kako leptin stvaraju ćelije koje skladište masnoću ima ga više kod gojaznih osoba nego kod onih sa normalnom težinom.
Predmet istraživanja je postalo pitanje zašto gojazne osobe imaju višak kilograma kada inače u krvotoku imaju više leptina koji smanjuje apetit. Za sada postoje samo teorije da punačke osobe nemaju osetljivost na leptin pa naučnici proučavaju zašto poruka koju nosi leptin ne postiže efekat.
Mnoge studije su pokazale da nivo leptina pada u krvi posle nisko- kalorijske dijete, smanjenjem koncentracije leptina u krvi dolazi do pojačanog apetita a metabolizam se usporava. Ovo je najverovatnije objašnjenje zašto po odustajanju ili prestanku dijete ljudi brzo nadoknade izgubljene kilograme. Za sada postoji mišljenje da će u budućnosti terapija leptinom olakšatigubljenje viška kilograma i to na duge staze, ali on još uvek nije uveden u korišćenje dok se ne obave sva ispitivanja vezana za bezbednost njegovog korišćenja.
Način na koji su raspoređene masne naslage ima veliki uticaj na zdravlje. Tako masne naslage na stomaku nose sa sobom povećan rizik od oboljenja srca, moždanog udara i nekih formi artritisa.
Estrogen, ženski hormon koga stvaraju jajnici ima uticaj na raspored masnoća u telu. Kod žena u menopauzi dolazi do skladištenja masnoća na stomaku i do naglog dobijanja u težini.
Hormon rasta pored uticaja na visinu ima uticaja i na građu kostiju i mišića kao i na brzinu metabolizma, kod gojaznih osoba koncentracija hormona rasta je niža nego kod ljudi sa normalnom težinom.
Gojazne osobe imaju nivo hormona koji potstiče akumulaciju masnih naslaga. Ponašanje kao što je prejedavanje i manjak kretanja tokom vremena blokiraju procese kojima se reguliše apetit, distribucija i raspored masnih naslaga što dalje utiče fiziološki na osobu da je sve više sklona gojenju.
Organizam stalno pokušava da održi balans tako da svi dugotrajni pokušaji u promeni ponašanja kao što su zdrav način ishrane, redovne fizičke vežbe pomažu organizmu u održavanju normalne težine i rasporeda masnoća.
