Jednačina prema kojoj je treći ponedeljak u januaru proglašen najdepresivnijim danom u godini, u obzir uzima niz faktora kao što su vreme, motivacija i potreba za kretanjem, a istraživanje je sproveo i do rezultata došao Klif Arnal, psiholog univerziteta u Kardifu. S druge stane, mnogi stručnjaci tvrde da tzv. „nesrećni ponedeljak“ ne postoji i da je matematika na kojoj je Arnal bazirao svoju formulu besmislena. U svakom slučaju ne dozvolite da vas baš tog dana obuzme loše raspoloženje.
Kao najčešći krivci zimske depresije navode se kratki i mračni dani, i smanjena količina dnevnog svetla i sunčevih zraka tokom zimskih meseci zbog koje se stvara manja količina vitamina D u organizmu. Iz istog razloga je smanjeno i lučenje neurotransmitera serotonina – hormona sreće, čije slabije lučenje može dovesti do osećanja mentalnog nezadovoljstva i potištenosti.
Simptomi zimske depresije:
Većina ljudi je tokom zime lošijeg raspoloženja, ali neke hvata i prava depresija sa sledećim simptomima:
• loše raspoloženje, smanjen interes za aktivnosti koje inače donose prijatnost;
• slaba koncentracija;
• gubitak energije i osećanje umora;
• stomačne tegobe i veća podložnost infekcijama;
• predugo spavanje (obično produženo za 4 sata ili više, svakog dana);
• povlačenje iz socijalnih kontakata, osećaj usamljenosti i napuštenosti;
• smanjena seksualna želja;
• izražena želja za slatkišima, naročito u večernjim satima.
Zimi je sezonska depresija, osim nedostatka sunčeve svetlosti, uslovljena i drugim faktorima koji utiču na naše raspoloženje. Jedan od njih su i praznici kada osobe koje nemaju porodicu ili nekog bliskog osećaju dodatnu usamljenost i frustraciju. Nekada su samo starije osobe osećale tegobe prouzrokovane vremenskim promenama, a danas to osećaju i mladi, pa biometeorološku prognozu prate svi. I ekonomska situacija može da bude uzrok ne samo lošeg raspoloženja nego i dubljih depresija, koju nepovoljne vremenske prilike mogu samo još više da potenciraju.
Male promene navika mogu pomoći pri prevazilaženju zimske depresije:
- fizička aktivnost i boravak na svežem vazduhu uz razmišljanje o prijatnim i lepim stvarima;
- pravilna ishrana (namirnice kao što su lešnici, jabuke, banana, testenina, riba i dovoljan unos tečnosti popravljaju raspoloženje);
- druženje i izlasci sa prijateljima (razgovor sa ljudima popravlja raspoloženje i odvraća od negativnih misli);
- obojite svoje okruženje, radni prostor ili garderobu (okružite se narandžastom koja pozitivno utiče na psihu, opušta i ublažava tmurno raspoloženje, žuta boja podstiče optimizam i poboljšava koncentraciju, a zelena smiruje i ublažava posledice psihičkog stresa).
Na sledećoj strani pročitajte šta to karakteriše tipičnu sezonsku depresiju i koji su njeni simptomi.