Foto: Profimedia
Urtikarija, u narodu nazvana „koprivnjača“ (zbog promena na koži nalik promenama koje se javljaju pri dodiru koprive), vrlo je često oboljenje. Javlja se kod oko 25 odsto populacije, i može da nastane u svim uzrastima. Akutna urtikarija, koja traje do šest nedelja, i čiji je uzrok obično poznat, i egzogenog porekla (iz spoljašnje sredine) – češća je kod dece i mlađih osoba. Hronična urtikarija, kod koje promene traju više od šest nedelja, a mogu da traju mesecima i godinama, i kod kojih uzročnik često biva nepoznat – češća je kod sredovečnih pacijenata, naročito ženskog pola.
Urtikariju najčešće izazivaju: lekovi (penicilin, aspirin, anestetici, sulfonamidi, laksativi), hrana (riba, jaja, koštunjavo voće, školjke, jagode, limun, aditivi) i aeroalergeni. Osim toga, može da bude izazvana i nizom fizičkih faktora, kao što su: toplota, hladnoća, sunce, pritisak…
Osnovna promena na koži se zove urtika. U pitanju je jasno ograničena, crvena, izdignuta promena, manje ili više pravilnog kružnog oblika, čije se dimenzije kreću oko deset i više centimetara. Promene mogu da budu pojedinačne, mogu da se spajaju, često su simetrične, brzo nastaju i brzo nestaju (povlače se posle nekoliko sati, ne traju duže od 24 sata) i redovno su praćene svrabom.
Lečenje urtikarije na prvom mestu podrazumeva eliminaciju uzročnika, odnosno provocirajućeg faktora. Kada je u pitanju medikamentozna terapija, antihistaminici su njen kamen temeljac. Antihistaminici su lekovi koji blokiraju preterano oslobađanje histamina – najznačajnijeg medijatora koji dovodi do proširivanja krvnih sudova i, sledstveno tome, do karakterističnih promena i svraba. Lokalno, na promene mogu da se kratkotrajno nanose kortikosteroidne kreme.
Dr Dejan Terzić,
spec. dermatovenerolog
