Foto: Pixabay/ stevepb
Antibiotici su lekovi koji se koriste u lečenju infekcija koje izazivaju bakterije.
Da bi antibiotici bili efikasni potrebna je pravilna upotreba leka koja počinje od razgovora lekara sa pacijentom, pregleda, prepoznavanja simptoma i pravilno postavljene dijagnoze. Lekar propisuje antibiotik tek kada dobije rezultat analize uzorka koji je poslao u mikrobiološku laboratoriju gde se vrši izolacija bakterije koja je dovela do bolesti i ispituje njena osetljivost na antibiotike. Na osnovu dobijenog antibiograma lekar propisuje efikasnu terapiju.
Pacijent je dužan da propisani antibiotik koristi na vreme, u odgovarajućoj dozi, u određenom vremenskom periodu jer samo tako može doći do izlečenja.
Greška je uzimati manju dozu leka, menjati interval između doza ili skratiti vreme lečenja. Antibiotici ne deluju u slučaju virusnih infekcija, osim kada dolazi do bakterijske infekcije koja predstavlja komplikaciju virusne infekcije. Zbog toga je potrebna dobra komunikacija sa lekarom koji će to da prepozna i uključi odgovarajuću terapiju.
Nije mali broj slučajeva kada se uključuje hitna terapija, bez prethodne izrade antobiograma. Po pristizanju nalaza iz mikrobiološke laboratorije ordinirajući lekar menja terapiju ukoliko je ona pogrešna i propisuje efikasan antibiotik.
Antibiotici se ne smeju kupovati bez lekarskog recepta i koristiti na svoju ruku. Samo lekar može pravilno da odredi koja vrsta antibiotika i način uzimanja treba da se primeni. Nepravilna upotreba antibiotika može da dovede do otpornosti bakterija na antibiotike.
U anketi Gradskog zavoda za javno zdravlje na pitanja je odgovorio 321 korisnik, a više od polovine njih koristili su neki antibiotik u prethodnih godinu dana.
Većina ispitanika zna da antibiotike treba upotrebljavati samo na lekarski recept, pa je 82,3% ispitanika ove lekove dobilo na recept. Najčešći razlozi zbog kojih uzimaju antibiotike su infekcije mokraćnih puteva, prehlade i bol u grlu, ali su neki ispitanici uzimali antibiotike čak i kod glavobolje. Samo oko polovine ispitanika pre ili istovremeno sa upotrebom antibiotika su uradili neko ispitivanje, kao test krvi, urina ili bris.
Pokazalo se da su zabrinutost i strah za sopstveno zdravlje uzrokovani pandemijom COVID-19, dodatno uticali na neodgovarajuću upotrebu antibiotika i učestalo samolečenje. Ispitanici koji su imali infekciju COVID-19 koristili su antibiotike značajno češće od onih koji nisu imali COVID-19 infekciju.
Dve trećine naših korisnika u prethodnoj godini niko nije savetovao da ne uzimaju antibiotike nepotrebno, kao na primer kod obične prehlade. Zato svaki lekar kad god ima priliku treba ponovo da podseti pacijenta da nikada ne uzima antibiotike samoinicijativno, već tek nakon lekarskog pregleda i urađenih analiza. Na taj način se edukuje najšira populacija i deluje na ukorenjena ponašanja kojima pacijenti reaguju na zdravstvene rizike.
Druga polovina dvadesetog veka donela je masovnu upotrebu antibiotika u lečenju različitih bakterijskih infekcija. Tokom godina su razvijani novi antibiotici, kombinacije antibiotika i njihovog doziranja, kao i trajanja terapije. Uspešnost lečenja antibioticima kod različitih infektivnih bolesti su dugo u drugom planu držali neželjene efekte koji su se pojavljivali tokom i posle terapije antibioticima. Novi koncepti terapije su doprineli uspešnosti u lečenju mnogih bolesti ali i pojavi neželjenih efekata tokom i posle terapije antibioticima.
Primena probiotika tokom terapije antibioticima
Svako od nas poseduje sopstvenu bakterijsku saprofitnu floru na koži, sluzokoži, sistemu organa za varenje i dr. Sa svojom bakterijskom florom živimo u simbiozi, što znači da u tom odnosu i mi i bakterije imamo koristi.
Naša bakterijska flora nas čuva od naseljavanja manje poželjnim, patogenim bakterijama. Poremećaji i nestajanje naše bakterijske flore, do koje može doći tokom i posle antibiotske terapije, može dovesti do razmožavanja neželjene patogene bakterijske flore koja je otporna na primenjeni antibiotik. Ovo je naročito izraženo u crevima.
Tok bolesti može biti blag, ali i vrlo ozbiljan. Danas je uobičajeno da se uporedo sa antibioticima daju probiotici. Probiotici su na poseban način pripremljene kulture bakterija koje su “korisni“ stanovnici creva. Probiotici se daju sa ciljem da se nadoknadi saprofitna flora. Najčešće korišćeni probiotici su različite vrste roda Bifidobacterium i Lactobacillus.
U situaciji kada ste bolesni i kada vaš lekar smatra da treba da vas leči antibiotikom, posavetujte se sa njim oko primene probiotika. Primena probiotika je važna u toku trajanja lečenja antibioticima, omogućava održavanje saprofitne flore creva i sprečava pojavu neželjenih efekata terapije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
