Foto: Profimedia
Ministarstvo zdravlja objavilo 25. maja 2014. godine uputstvo šta treba činiti ako u svom posedu naiđete na gmizavce poput zmija.
U poplavnom području se pretežno mogu susresti vrste zmija koje su svojim načinom života vezane za vodu. To su u najvećem broju slučajeva ribarice (Natrix tessellata) i belouške (Natrix natrix), ali se i na poplavljenim delovima polja mogu susresti i smukovi i to najčešće stepski smuk (Dolichophis caspius), i šumski smuk (Zamenis longissimus). Ono što je zajedničko svim ovim vrstama je da mogu biti izuzetno velikih dimenzija čak 1,5 pa i 2 metra, ali takođe, zajedničko im je da su neotrovne i potpuno bezopasne.
Otrovnice koje naseljavaju naše područje, pretežno nisu nastanjene na ovim poplavama zahvaćenim prostorima, međutim, nije nemoguće da se poneka susretne, ali i ove zmije, kao i ostale vrste životinja, poplavom su poterane iz svojih skloništa i u potrazi su za suvim kopnom. Zmije ne prenose nikakve bolesti, nego svojim načinom života i ishranom, pomažu suzbijanju epidemija i zaraznih bolesti (smukovi se recimo hrane pacovima i ostalim glodarima).
Ukoliko bi se naišlo na neku od zmija, u poplavljenim područjima, dovoljno je osloboditi joj prolaz i pustiti da prođe ili je jednostavno odgurnuti nekim štapom.
Neotrovne zmije (belouške, ribarice i smukovi) samo se u krajnjoj nuždi „brane ujedanjem“, koje je potpuno bezopasno, dok u najvećem broju slučajeva beže. Čak i ako bi došlo do ujeda, ništa se ne bi dogodilo. Prvenstveno zbog karakteristične obojenosti dorzalne (leđne) strane tela, sa otrovnicama se mogu pomešati, ribarica i smukulja (Coronella austriaca). Smukulju je takođe moguće sresti na ovim poplavnim područjima, ali je ona mnogo manja i sitnija, ali takođe potpuno bezopasna za ljude.
Ukoliko je neophodno neku od ovih zmija hvatati, dovoljno je zaštititi se najobičnijim rukavicama (samo zbog neposrednog kontakta sa jedinkom) i transportovati u nekoj platnenoj vreći (ili vreći za pesak) van naseljenog mesta i pustiti je.
