Foto: EPA/ RALF HIRSCHBERGER
Kada su je i ljudi potpuno napustili deset godina kasnije, šuma je polako ali sigurno počela da se obnavlja. Naučnici sada imaju i objašnjenje kako – zahvaljujući tamarinima, majmunima veličine veverica, i njihovom potragom za hranom.
Za ovo otkriće zaslužna je grupa međunarodnih istraživača koja je studiju pod nazivom „Mali neotropski primati pomažu prirodnu regeneraciju antropogeno poremećenih područja“, nedavno objavila u časopisu Scientific Reports. Oni su, naime, dugo „sumnjali“ da su za oživljavanje nekada bujnih prašuma zaslužni upravo tamarini, te su, više od 20 godina koristili GPS uređaje i posmatrali majmune kako bi proverili koliko oni vremena provode u prethodno posečenim šumama.
Istraživači su takođe proveravali koliko često i gde majmuni, koji su se hranili u obližnjoj šumi, izlučuju semena. Istraživanje je pokazalo da su tokom prve tri godine majmuni provodili manje od 1,5 % svog vremena u bivšoj prašumi. Do 2016. taj procenat se povećao na oko 12 %. Od nekoliko stotina semena koje su istraživači pratili, 15 je preživelo i dostiglo prosečnu visinu od dva metra.
Istraživači su potom sakupili njihove listove i analizirali gene: više od polovine stabala je izraslo iz semena koja su izvorno poticala iz obližnje šume, što potvrđuje da su tamarini odigrali ključnu ulogu u oživljavanju amazonske prašume.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
