Bolesti kardiovaskularnog sistema su sve češća pojava i sve je niža starosna granica osoba koje oboljevaju od njih. Kod nekih osoba one nastaju zahvaljujući genetskim predispozicijama, dok kod nekih bivaju stečene i razvijene vremenom, usled sedelačkog i stresnog načina života, a sve to ukomponovano je, često neredovnom i lošom ishranom. Sportisti, od kojih se zahteva puna psihofizička pripremljenost, dobre rezultate ne mogu postići, ukoliko srce nije u kondiciji. Ukoliko ste fizički neaktivni, važno je da shvatite da fizička aktivnost pomaže telu da održi svaku svoju funkciju, na barem dovoljnom nivou. U ovom tekstu baziraćemo se na namernice, koje Vam mogu pomoći da pospešite rad kardiovaskularnog sistema.
Kardivaskularne-bolesti-i-ishrana-sportista
Spanać i zelena salata sadrže masnoću u tragovima, bogati su izrazito vlaknima, o čemu smo pisali u tekstu o dijetnim vlaknima, a pored toga pomažu da se u organizmu na pravi način metabolišu folna kiselina, magnezijum i klacijum, koji pomažu rad srca. Smatra se da jedna porcija spanaća dnevno, smanjuje rizik od nastanka ovih bolesti za 11%. Što više povrća u ishrani i rizik je sve manji.
Pahuljice od zoba su veoma bogate beta glukanom, koji ima vlaknastu strukturu, rastvoran je u vodi i pomaže da se snizi nivo lošeg holesterola u krvi. Odlične su kao doručak, jer mogu poslužiti i kao dobar izvor energije, za naporan početak dana.
Žitarice, cela ili skoro cela zrna. Najvredniji sastojci svih žitarica, posebno ječma i pšenice, nalaze se u omotaču zrna, klici i sloju koji se zove aleuronski sloj, dok je unutrašnjost mahom ispunjena skrobom i taj deo nazivamo endosperm. Što je zrno celovitije, ono je nutritivno vrednije.Vitamini koji se nalaze u pomenutim delovima zrna, veoma su značajni za rad srca, naročito vitamin E. Ne treba zanemariti ni nivo gvožđa i magnezijuma.
Badem. Ukoliko se uzima umereno, izrazito smanjuje rizik od nastanka ovih bolesti. Dobar je izvor gvožđa, magnezijuma i cinka, kao i vitamina iz grupe B i E. Pored toga sadrži i mononezasićene masti.
Maslinovo ulje bi trebalo da bude obavezan sastojak salata, kod sportista, jer je to malo ulaganje u očuvanje kardio sistema. Ono je najzaslužnije za kontrolu lošeg holesterola u krvi (LDL holesterol) i danas je prilično pristupačno na tržištu. Preporuka je svakako hladno ceđeno ulje. Važno je izbegavati namernice koje sadrže puno trans-masnih kiselina, kao što su pržena i pohovana jela, čipsevi, margarin i slično.
Jabuke. Koliko god čudno zvuči i kao nešto što ne treba naglašavati, želimo da naglasimo da je izuzetno važno da jabuka zauzme mesto u Vašoj dnevnoj ishrani. Mnogo je blagotvornih sastojaka u jabuci i možda se može reći da je poenta baš u tom odnosu, kako su sastojci izbalansirani, Uglavnom, jabuka definitivno pomaže organizmu da se zaštiti od raznih upalnih procesa i odlična je u prevenciji krvnih ugrušaka.
Soja sadrži biološki vredne proteine, koji mogu doći kao zamena proteinima iz crvenog mesa, koje sadrži usput i masnoće. Za soju je veoma važno da bude dobro termički obrađena pre konzumacije.
Crveno vino. U našoj klasifikaciji vina ne postoji termin crno vino, već samo crveno, belo i Ružica, ali se kod nas taj termin odomaćio. Vino sadrži flavonoide i antioksidans resveratol, koji je značajan za rad kardio sistema. Naravno, vino je i alkoholno piće, pa može izazvati i probleme, ukoliko se sa konzumiranjem pretera.
Začini su veoma moćni dodaci ishrani i mogu biti i lekoviti. Posebno je poželjno kuhinjsku so zameniti blagotvornim začinima, jer ona utiče na pritisak krvne plazme na zidove krvnog suda (ono što inače nazivamo pritiskom).
Izvor: Kardivaskularne bolesti i ishrana sportista – Sportska ishrana – Savremeni sport.com
