pixabay.com
Kašalj je automatski, prirodni refleks koji pomaže da se iz disajnih puteva izbace sekret, iritansi, strane čestice ili mikroorganizmi. Nastaje nadražajem receptora za kašalj koji se nalaze u sluznici ždrela, grkljana, dušnika i bronhija. Čest uzrok kašlja su virusne ili bakterijske infekcije ali može biti posledica brojnih drugih bolesti i stanja, navodi za portal N1 prof. dr sc. Sanja Šarac, pulmolog.
Dužina trajanja kašlja pretežno zavisi od uzročnog faktora, akutni kašalj traje kraće od tri nedelje, dodaje.
– Infekcije kao što su prehlada, sinuzitis ili upala pluća najčešći su uzroci akutnog kašlja. Subakutni kašalj traje između tri i osam nedelja, nakon što prehlada ili infekcija nestanu. Hronični kašalj traje duže od osam nedelja. Uzroci hroničnog (dugotrajnog) kašlja su alergije, hronični sinusitis, astma, hronična opstruktivna bolest pluća, intersticijska bolest pluća, gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) i uzimanje nekih kardioloških lekova (ACE inhibitori) – navodi dr Šarac.
Sve nabrojane bolesti i stanja su u porastu poslednih godina kao posledica savremenog načina života, pušenja i aerozagađenja.
– Kašalj je odbrambeni mehanizam disajnih puteva i on je kao takav koristan. Međutim, kašalj može biti uzrokovan veoma ozbiljnim bolestima kao što su tumori pluća, medijastinuma (sredogruđa), fibroza pluća i tuberkuloza. Ako postoji neobjašnjiv, uporan kašalj koji ne prestaje ili se javi iskašljavanje krvi ili prebojenog sekreta trebalo bi posetiti izabranog lekara. On će predložiti dodatnu dijagnostiku i po potrebi specijalističke preglede kako bi se što pre pronašao uzrok i preduzelo uzročno lečenje – ističe doktorka.
Uticaj na srce
Kako kaže, uporan i dugotrajan kašalj može da utiče srce na dva načina. Prvi način je usled povećanja pritiska u grudnom košu što ima za posledicu poremećaj hemodinamike i protok krvi kroz srce. Drugi način je uticaj na elektrofiziologiju srca što prouzrokuje aritmije, dovodi do ubrzanog rada srca, “preskakanja” i “lupanja” srca.
Pored navedenih posledica i infektivni agensi (pre svega virusi) koji su već doveli do respiratorne infekcije mogu da uzrokuju upalu srčanog mišića (miokarditis) ili srčane kese (perikarditis), koji, kako naglašava doktorka, ukoliko ne budu prepoznati i odgovarajuće lečeni mogu dovesti do trajnih posledica.
Kada je neophodno obratiti se lekaru?
– Ukoliko se kašalj često javlja ili traje duže od tri nedelje
– Kada ga prati gušenje i/ili zviždanje u grudima
– Kašalj praćen bolovima u grudima
– Ako je praćen iskašljavanjem krvi ili braonkasto-zelenkastog sekreta
– Ako ga prati gubitak u telesnoj težini, malaksalost i zamaranje
Lečenje produženog kašlja
– Hronični kašalj uvek ima uzrok koji je potrebno dijagnostikovati. Jedan pacijent može imati i više uzroka u isto vreme. Lečenje hroničnog kašlja zahteva poznavanje mogućih uzroka kašlja i širokog dijapazona terapijskih modaliteta. Od dijagnostičkih metoda potrebno je uraditi ORL pregled, pregled pulmologa, radiografiju pluća, analize krvi, od osnovnih do imunoloških. Ponekad to nije dovoljno za postavljanje dijagnoze pa je potreban i CT pluća (skener), traheobronhoskopija, ezofago-gastro-duodenoskopija, i dr. – kaže dr Šarac.
Kako dodaje, postoji veliki broj preparata na biljnoj bazi i lekova koji pomažu u smirivanju suvog (nadražajnog) kašlja i za olakšavanje iskašnjavanja. Lekove ne bi trebalo samoinicijativno koristiti duže vreme bez kosultacije stručnog lica jer mogu biti štetni, a takođe mogu maskirati kliničku sliku bolesti koja je uzrok produženog kašlja, naglašava doktorka.
Dehidriran organizam podložniji infekcijama
– Svakodnevno izlaganje stresnim situacijama, ubrzan stil života, nezdrava ishrana, umor, nedostatak sna i nedovoljna fizička aktivnost samo su neki od uzročnika pada opšteg imunološkog statusa organizma. Male promene u načinu ishrane i svakodnevnim aktivnostima mogu značajno uticati na poboljšanje imunog sistema i celokupnog zdravlja organizma. Danas je rasprostranjeno konzumiranje industrijskih slatkiša, grickalica, sokova, brze hrane, koja ne sadrži nikakve vitamine, vlakna ni hranljive materije potrebne organizmu Ova hrana je puna konzervanasa, veštačkih boja i zaslađivača koje su štetne po naše zdravlje – ističe pulmolog.
Kako je dodala, uvođenjem u ishranu prirodnih, neobrađenih namirnica – voća, povrća, žitarica, proteina i zdravih masti učinićemo naše zdravlje i imunitet boljim i snažnijim. Važno je, naglašava doktorka, da unosimo i dovoljnu količinu vode.
Dehidriran organizam je podložniji infekcijama, za dobro zdravlje, odrasla osoba trebalo bi da unese između 2 i 2,5 l vode na dan.
– Fizička aktivnost je bitan faktor zdravlja, zbog čega se preporučuje dnevni minimum od pola sata šetnje na svežem vazduhu. Redovno kretanje pomaže i održavanju optimalne telesne težine. Preporučuje se spavanje između sedam i osam sati dnevno. Cigarete i alkoholna pića trebalo bi potpuno izbaciti iz upotrebe, izlaganje stresu izbegavati koliko je moguće – zaključuje doktorka Sanja Šarac.
