Iako svojim izgledom veoma podseća na kupus, ipak, pored značajne razlike u nutritivnom sastavu, kelj se od kupusa razlikuje i po svojim morfološkim osobinama. Najpre, njegovi listovi su modro zeleni, uvijeni, i u tolikoj meri izbrazdani da mogu formirati takozvane mehuriće i nabore. Njegove glavice nikada nisu čvrste kao glavice kupusa. Ono što kelj takođe razlikuje od kupusa jeste da ne postoji mogućnost da se kelj kiseli.
Izvorno, kelj se uzgaja u Aziji i na Mediteranu. Kod nas se slabo uzgaja ali se u velikim gradovima i te kako troši. Dospeo je i do Amerike, a intenzivno je u prehrani zastupljen i među stanovništvom Zapadne i Severne Evrope. Kada, recimo, nekoga u Škotskoj želite da pozovete na večeru, umesto toga možete upotrebiti frazu – dođi na kelj.
Iako se na pijacama tj na tržištu može naći tokom cele godine, ipak je glavno godišnje doba u kome ova biljka dominira – zima. Zimi je ona najbogatija svojim hranljivim sastojcima, a posebno tu dominira kalcijum, pa je tako kelj dobio i svoj nadimak „kralj kalcijuma“.
Uzgoj kelja
Kelj jeste dvogodišnja biljka koja za svoj uzgoj zahteva određene uslove.
Pre svega kada je u pitanju temperatura na kojoj kelj uspeva, idealni optimum temperatura bio bi između 15 i 20 ˚C za sve faze razvoja kroz koje kelj prolazi, dok je za njegovo klijanje, smatra se, dovoljna i temperatura od 5 ˚C.
Kada je u pitanju tlo, kelj ima visoke zahteve za kvalitetnim tlom, bogatim humusom, rastresitim, dobro propusnim za vodu i sunčev zrak, lakim za obradu i tlom koje se lako zagreva. Što se PH tiče, odgovaraju mu blago kisela tla.
Priprema zemljišta počinje već na jesen kada se ore brazda dubine oko 30 cm, nakon što je zemlja nađubrena stajskim gnojivom. Nakon toga ostavlja se do proleća kada se nastavlja dalja obrada i priprema za presađivanje kelja. Presađivanje se vrši uglavnom na razmacima 40 x 50 x 60 cm ili 50 x 60 x 60 cm.
Takođe, kelj zahteva i jako puno vode, te se mlad presađen mora redovno i obilno zalivati.
U zavisnosti od sorte, kojih ima preko 30, vegetacija traje i do 150 dana, a težina glavice dostiže i do 3 kg. Glavice se beru po lepom i suvom vremenu, obično nakon prvih mrazeva, kada je kelj i najukusniji i najzdraviji za jelo.
Kod nas je poznata, ali i slabo uzgajana jedna sorta kelja, koji se naziva kelj pupčar. Značajan je pre svega zbog svog izrazitog hranljivog sastava i lekovitosti, tj zbog obilja hranljivih materija koje poseduje. Radi se o sitnijoj sorti kelja čije su glavice veoma male, nalik malim kupuščićima prečnika svega nekoliko centimetara. Ipak, kod nas se dosta slabo gaji jer zahteva dosta truda i ulaganja, ali ljubitelji ove sorte svakako je mogu naći na obližnjoj pijaci ili u marketu.
Lekovitost kelja
Opšte je poznata činjenica da, što je više kelj zastupljen u ishrani neke osobe, ta osoba vremenom biva srećnija, zadovoljnija, zdravija, ali i privlačnija. To su, smatra se, dokazi da kelj u velikoj meri pozitivno utiče na ljudsko zdravlje, tj da ga može transformisati u pozitivnom smeru.
Dokazano je da kelj ima veliki tj višestruki uticaj na rad i funkciju mozga odnosno moždanih ćelija. Smatra se da upravo omega 3 masne kiseline, kao i alfa linoleinska kiselina imaju glavnu ulogu u pravilnom funkcionisanju moždanih ćelija, ali da je nizak sadržaj šećera od isto tako velikog značaja jer održava krvne sudove mozga mlađim i vitalnijim. Ovi sastojci potpomažu kako u regulisanju simptoma depresije, tako i u regulisanju nivoa šećera u krvi a samim tim znatno doprinose regulaciji i samog dijabetesa.
Pomenuli smo već kalcijum kojim ovo povrće obiluje. Tu su takođe i neizostavno gvožđe, folati, ali i vitamini A, C i K.
Nutricionisti kelj povezuju sa prirodnom detoksikacijom organizma, sa osećajem optimizma, borbom protiv tumora. Smatraju ga idealnim za jačanje kostiju i zuba, i proglašavaju ga izvorom mladosti.
Ne postoji organski sistem za koji se smatra da kelj nije dobar. Ipak, kako sadrži oksalate, oprez se savetuje osobama sa problemima bubrežnog sistema i oboljenjima štitne žlezde.
Izuzetno je dobar i kao melem protiv reume, nekada su u narodnoj medicini stavljali sveže listove kelja na čireve ili pak obolele zglobove, a prokuvana voda ili čaj od kelja lečila je probleme sa želucem.
Preporučuje se osobama sa visokim krvnim pritiskom, kao prevencija kakvih bolesti oka, a idealan je i zbog obilja vlakana i za pravilno funkcionisanje probavnog sistema.
Recept – kelj sa piletinom
Za ovaj recept opredelili smo se pre svega jer on pripada takozvanoj Hrono kuhinji te ćemo tako uspeti da izađemo u susret svima, pa i onima koji se pridržavaju Hrono režima ishrane. Veoma lako se sprema, izuzetno je zdravo jelo, pa se smatra hranom i za dušu i za telo.
Za pripremu ovog jela potrebno nam je:
- 2 manje glavice kelja
- 400 grama piletine
- Jedan crni luk
- Engleski celer (stabljike celera), paprika ili drugo povrće po želji
- Maslinovo ulje
- Začini: so, biber, aleva paprika
Kelj je potrebno najpre oprati, iseći i staviti u vrelu vodu da odstoji. Smatra se da se na taj način sprečava da dođe do nadimanja nakon konzumacije kelja.
Zatim iseckajte luk, celer, papriku, šta već imate od namirnica u kući ili po želji šta više volite. Prodinstajte to, dodajte iseckano na komadiće pileće meso, a potom u to dodajte kelj i začine po ukusu. Temperaturu ploče smanjite, dolijte malo vode i ostavite da se krčka. Za oko pola sata vaše jelo je gotovo i može ga poslužiti kao odličan ručak, a naročito kao laganu večeru za uživaoce i poštovaoce Hrono režima ishrane. Prijatno.
