Foto: Pixabay/ doanme
Veliki problem predstavlja činjenica da se ozbiljna oštećenja pluća javljaju i kada nema vidljivh znakova opekotina na koži i dlaci. Reakcija pluća u početku dovodi do suženja pluća, oticanjem disajnih puteva i stvaranjem sekreta i sluzi. Kasnije dolazi do upale bronhija i nakupljanja tečnosti u plućima.
Većina mačaka koje su bile izložene dimu pokazuje razvoj disfunkcije pluća u roku od dva do tri dana posle izlaganja. Bakterijske infekcije koje se neretko sekundarno javljaju u ovim slučajevima često dovode do smrti ukoliko se mački ne ukaže brza pomoć.
SIMPTOMI
- Čađ u nosnicama ili grlu
- Ubrzano ili dugoko disanje
- Napor pri disanju
- Postavljanje tela u položaj koji olakšava disanje
- Obojenost sluzokože u tamno crvenu ili plavu boju
- Bledilo sluzikože
- Crvenilo u očima
- Kašalj
- Povraćanje
- Zbunjenost, nesvestica
- Šok
Uzroci ovih simptoma su najčešće izloženost dimu i ugljen monoksidu u zatvorenim prostorijama prilikom požara. Ipak, ovakve posledice mogu da nastanu i kada je mačka izložena dimu u nedovoljno provetrenim prostorijama koje se greju pećima na čvrsta goriva kao što su ugalj i drva.
DIJAGNOZA
Pored detaljne istorije bolesti mačke bitno je znati i da li je mačka imala neki incident pri čemu je bila izložena uticaju dima. Radi se krvna slika i biohemijska analiza krvi. Krvna slika će pokazati nivo crvenih krvnih zrnaca koji nose kiseonik ali i belih krvnih ćelija koje su sposobne da se bore protiv infekcije.
Rendgensko snimanje pluća i ultrazvučni pregled će dati podatke da li dolazi do nakupljanja tečnosti u plućima. Ukoliko postoji odgovarajuća oprema, moguće je uraditi bronhoskopiju koja će preciznije dati podatke o stepenu oštećenja tkiva disajnih puteva.
Preporučuje se uzimanje uzorka ćelija disajnih puteva kako bi se ustanovilo da li ima bakterijskih infekcija, a u slučaju pozitivnog nalaza antibiogramom odredio najefikasniji antibiotik.
LEČENJE
Ukoliko je mačka bila izložena dejstvu dima prvo je potrebno izvršiti stabilizaciju respiratorne funkcije. To znači da treba obezbediti da mačka normalno diše. Ponekad je potrebno intubirati mačku i veštački joj dodavati vazduh u pluća.
U krajnje ozbiljnim situacijama mora se hirurški napraviti otvor na dušniku kako bi joj se obezbedilo disanje. Takođe, mački treba davati kiseonik kako bi se uklonio ugljen monoksid iz hemoglobina. Za to se koriste maske ali se mačka može staviti u transporter koji će se potpuno zatvoriti a potom crevom ubacivati kiseonik.
Mački u šoku treba davati infuzione rastvore koji će podržati kardiovaskularnu funkciju a u krajnje kritičnim situacijama preporučuju se transfuzija krvi ili krvne plazme.
