Cink je važan mineral, važan za funkcionisanje i formiranje mnogih enzima u telu.Važan je za izgradnju blokova naslednog materijala. Važan je u formiranju strukture hormona kao što su insulin, hormon rasta i za pravilno funkcionisanje imunog sistema.Pomaže bržrm zarastanju rana.Ima ulogu u metabolizmu proteina, ugljenih hidrata i masti, ali se ne stvara i ne čuva u telu već mora da se unosi ishranom.
Cink senalazi u velikom broju namirnica, najviše ga ima u ostrigama, veše u crvenom nego u belom mesu i mlečnim proizvodima. Cela zrna žitarica (neglazirne) i leguminoze obezbeđuju umerene doze cinka.
Sadržaj cinka u 100gr: govedine 8.7mg , šunke 2.3mg , sira 2.3mg , kuvanim jajima 1.3mg , crnom hlebu 1.8mg , mleku 0.4 mg , pateu od đigerice 2.9 mg , ostrigama 70.0mg.
Deficit cinka se odražava na usta, kožu i crevnu floru. Gubitak osećaja ukusa je najčešće vezan za nedostatak cinka. Nedostatak cinka se češće javlja kod ljudi koji ne jedu meso i proizvode životinjskog porekla. Preporučena dnevna doza cinka je 7.0mg dnevno za žene i 9.5mg za muškarce. Takođe se ne preporučuj uzimanje više od 30mg. cinka dnevno. Veće količine cinka izazivaju muku, gađenje, povraćanje, proliv i groznicu. Dugotrajno povećano unošenje cinka izaziva veću apsorpciju gvožđa, bakra i mangana i smanjuje imuni odgovor. Preporučuje se oprez prilikom unošenja namirnica bogatih cinkom.
Cink i prehlada – postoje brojne studije koje tvrde da je cink efikasan u prevenciji prehlade tako što npr. inhibira širenje virusa ili podstičući imuni sistem. U skorašnjem istraživanju kojim je bilo obuhvaćeno 2000 dobrovoljaca koji su par dana uzimali tablete cinka i bili izloženi virusima prehlade utvrđeno je da se kod njih prehlada samo odloženo pojavila. Značajan broj studija nije utvrdilo nikakav pozitivan efekat cinka u odnosu na običnu prehladu.
Prema tome ne postoje nikakvi naučni dokazi da cink može da služi u profilaksi obične prehlade.
