Koliko se greši pri upotrebi antidepresiva?

Pexels

Milioni ljudi svakodnevno uzimaju antidepresive, ali novi veliki pregled podataka dovodi do zabrinutosti oko toga kako se ti lekovi trenutno prepisuju.

Kada se uzimaju tokom dužeg perioda za blagu i umerenu depresiju, antidepresivi mogu pacijentima naneti više štete nego koristi, objašnjava pregled.

To ne znači da uopšte ne treba da koristimo antidepresive, u mnogim slučajevima oni spasavaju živote i dobro deluju, prenosi “Science Alert”.

Međutim, autori novog istraživanja, koje se pojavljuje u biltenu o lekovima i terapiji u “British Medical Journal”, ukazuju na to da bi lekari trebalo da prepisuju manje antidepresiva na kraće vremenske periode i da se fokusiraju na ljude sa teškom depresijom.

U drugim slučajevima, dokazi nisu jasni o tome koliko su lekovi zaista efikasni, i da li su koristi veće od neželjenih efekata.

– I dalje postoji značajna neizvesnost o prednostima upotrebe antidepresiva u kratkoročnom i dugoročnom periodu, posebno u pogledu nedostataka klinički značajne razlike između terapije antidepresivima i placebom – objašnjavaju autori, psihijatar Mark Horovic sa “University College London” i farmaceut Majkl Vilkok iz “Royal Cornwall Hospital”.

Jedan od većih problema koje je istraživanje istaklo je da većina kliničkih ispitivanja samo posmatra efikasnost lekova tokom perioda ispitivanja od šest do 12 nedelja. U stvarnom svetu, međutim, ljudima se godinama prepisuju antidepresivi.

Što je još više zabrinjavajuće, većina studija ne razmatra ishode koji su najvažniji za pacijente, kao što je kvalitet života, one samo mere simptome.

– Petina pacijenata na SSRI (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) prijavljuje pospanost tokom dana, suva usta, obilno znojenje ili povećanje telesne težine – navode i dodaju:

– Četvrtina pacijenata prijavljuje seksualnu disfunkciju, a oko jedan od 10 prijavljuje nemir, grčeve mišića ili trzanje, mučninu, zatvor, dijareju ili vrtoglavicu.

Istraživanje o nuspojavama koje su sami ocenili pri dugotrajnoj upotrebi bilo je još više zabrinjavajuće: 71 odsto ispitanika prijavilo je emocionalnu utrnulost, 70 odsto je reklo da se osećaju “kao u izmaglici”, 66 odsto je reklo da su iskusili seksualne poteškoće, a 63 odsto izjavilo je da se oseća pospano.

Još jedan potencijalni problem koji su autori označili je da dugotrajna upotreba antidepresiva često počinje u detinjstvu.

U stvarnosti, postoji vrlo malo kliničkih dokaza da antidepresivi deluju efikasno kod tinejdžera i mladih odraslih osoba. Pa ipak, antidepresivi su jedan od najčešće korišćenih lekova adolescentkinja, a broj prepisanih antidepresiva kod devojčica od 12 do 17 godina u nekim zemljama ubrzano raste.

Naravno, ovo nije prvi rad koji dovodi u pitanje efikasnost antidepresiva. Godinama se raspravlja o tome kakve benefite nude.

Meta-analiza iz 2017. o najčešće korišćenom tipu antidepresiva, SSRI , otkrila je da postoji razlika od samo dva poena između ljudi koji uzimaju aktivne lekove i placeba kada se mere njihovi ishodi na Hamiltonovoj skali za procenu depresije, koji se kreće od 0 do 52.

Britanski Nacionalni institut za zdravlje i brigu kaže da je potrebna razlika od tri poena da bi se napravila “klinička razlika”, ali druge studije kažu da bi razlika trebalo da bude najmanje sedam poena ako se lek smatra klinički važnim. U svakom slučaju, mnogi savremeni antidepresivi ne uspevaju.

Ova najnovija studija ne nudi nove podatke u smislu dokaza, ili njihovog nedostatka, o efikasnosti antidepresiva. Ali ono što radi je odmeravanje potencijalnih koristi u odnosu na neželjene efekte i rizike.

O tome kako prestati sa uzimanjem antidepresiva na podnošljiv način, se ne govori često, ali pacijenti mogu iskusiti glavobolju, anksioznost, nesanicu, uznemirenost, umor i dijareju, posebno ako prebrzo prekinu sa lečenjem.

– Priznanje da su efekti odvikavanja od antidepresiva češći, dugotrajniji i ozbiljniji nego što je ranije priznato navelo je “Royal College of Psychiatrists” da izda dokument o stavu, upozoravajući lekare na ovo pitanje, uključujući preporuku da pacijenti budu obavešteni o ovom riziku – napominju autori.

– Trenutno najbolji način za prestanak uzimanja antidepresiva za koji znamo je postepeno smanjenje doze. Ali nema garancije da će pacijenti izbeći posledice kao što su dugotrajni seksualni neželjeni efekti ili uporni simptomi povlačenja čak i uz oprezno smanjivanje – pišu istraživači.

Oni takođe navode da trenutno dostupne doze nisu dovoljno niske da bi pomogle pacijentima da ih postepeno smanjuju, i to je nešto što je potrebno ponovo razmotriti dok se razmišlja o tome kako je najbolje koristiti antidepresive u budućnosti.

Ova studija definitivno nije konačna reč o upotrebi antidepresiva, predstoji mnogo teških odluka i potrebno je više istraživanja.

Ali postoji sve više dokaza da način na koji trenutno koristimo ove uobičajene lekove možda nije najbolji, i što iskreniji razgovor sada vodimo, to bolju negu možemo ponuditi ljudima sa problemima mentalnog zdravlja u budućnosti.

– Povećavanje znanja o poteškoćama koje neki pacijenti imaju kod prestanka upotrebe antidepresiva trebalo bi da dovede do opreznije prakse prepisivanja leka, sa antidepresivima koji se daju manjem broju pacijenata, na kraće vremenske periode – zaključuju autori.

Studija je objavljena u “Drug and Therapeutics Bulletin”.