pixabay.comUsamljenost je glavna briga za javno zdravlje, pokazuju istraživanja, i može da poveća rizik od smrti osobe za 45 odsto više od zagađenja vazduha, gojaznosti ili zloupotrebe alkohola.
Studija je prva koja procenjuje kako okruženje može da utiče na usamljenost. Korišćeni su podaci u realnom vremenu, prikupljeni putem aplikacije za pametne telefone.
Istraživanje je pokazalo da osećaj prenaseljenosti povećava usamljenost u proseku za 39 odsto. Ali kada su ljudi mogli da vide drveće ili nebo, ili da čuju ptice, osećaj usamljenosti je pao za 28 odsto.
Osećaj socijalne uključenosti je takođe smanjio usamljenost za 21 odsto, a kada su se ta osećanja poklopila sa kontaktom sa prirodom, blagotvorno dejstvo je pojačano za dodatnih 18 odsto.
Nalazi su ukazali na intervencije za smanjenje usamljenosti, rekli su istraživači i dodali:
– Trebalo bi primeniti specifične mere koje povećavaju socijalnu uključenost i kontakt sa prirodom, posebno u gusto naseljenim gradovima.
Poznato je da vreme provedeno u prirodi poboljšava blagostanje, a procenjuje se da će šetnje u šumi moći da uštedi velike sume novca koje se izdvajaju za troškovima mentalnog zdravlja, konkretno u Velikoj Britaniji.
Prirodna mesta u gradovima mogu da smanje usamljenost pojačavanjem osećaja vezanosti za mesto ili pružanjem veće mogućnosti za druženje, rekli su istraživači.
– Studija je dovela u pitanje tradicionalni pogled na gradove kao na mesta koja su uvek loša za mentalno zdravlje i usamljenost – kaže profesor Andrea Mečeli, koji je deo istraživačkog tima i stručnjak za ranu intervenciju u mentalnom zdravlju na “King’s College London” u Velikoj Britaniji.
On je dodao da “mogu da postoje aspekti kao što su prirodne karakteristike i društvena inkluzivnost koji zapravo mogu da smanje usamljenost”.
Majkl Smajt, umetnik koji radi na urbanim pejzažima i koji je bio deo studijskog tima, rekao je da za ljude poput njega koji rade sa javnim prostorima, potvrđivanje znanja koje dobija na terenu je neverovatno dragoceno u komunikaciji vrednosti ovih prostora.
– Zdravlje životne sredine i javno zdravlje imaju jednak značaj – dodao je on.
Istraživanje, objavljeno u časopisu “Scientific Reports”, prikupilo je podatke od građana koji žive u urbanim sredinama širom sveta koristeći aplikaciju “Urban Mind” za istraživanje.
Više od 750 ljudi dalo je 16.600 procena, koje su uključivale pitanja “da li se osećate dobrodošlo među ljudima oko sebe?” i “da li možete sada da vidite drveće?”.
Kada su istraživači uzeli u obzir godine, etničku pripadnost, obrazovanje i zanimanje, koristi od kontakta sa prirodom i osećaja društvene uključenosti na usamljenost ostali su snažno statistički značajni.
Kristofer Gidlou, profesor primenjenih zdravstvenih istraživanja na Univerzitetu Stafordšir u Velikoj Britaniji, koji nije bio uključen u istraživanje, rekao je da je odavno poznato da pristup prirodnom okruženju može da podstakne društvene interakcije i povezanost.
– Ova studija daje dodatnu težinu postojećim dokazima o našem afinitetu prema prirodnom okruženju i potencijalnim koristima za društveno blagostanje – rekao je profesor.
On je dodao da “poznavanje okruženja nije mereno, ali će verovatno biti u uzeto u obzir jer ljudi imaju tendenciju da posećuju ista prirodna okruženja. Takvo upoznatost je povezano sa osećanjem povezanosti sa nekim mestom, sa mogućim prednostima za mentalno zdravlje”.
– Gradovi su verovatno jedino stanište koje se povećava velikom brzinom. Dakle, trebalo bi da stvaramo urbana staništa u kojima ljudi mogu da napreduju. Priroda je kritična komponenta toga jer, verujem duboko u našim dušama, postoje zaista jake veze sa prirodnim silama – rekla je Džoana Gibons, pejzažni arhitekta i deo istraživačkog tima.
