Kortikosteroidi lekovi imaju široku primenu u mnogim granama medicine. Naročito su delotvorni kod nekih autoimunih bolesti. Najčešće se koriste u obliku tableta ili lokalno. Spadaju u teže medikamente i ne smeju se davati bez nadzora stručnog lica.
Čini se da postoji nekakva opčinjenost njihovim terapijskim efektima, posebno u lečenju bolesti za koje nema etiološki delotvornog leka. Da bi se smanjili rizici, nuspojave i neželjena dejstva ove vrste lekova, lekari preporučuju da se doza kortikosteroida ograniči.
Trajanje terapije kortikosteroidima se svodi na najmanju moguću meru koja je dovoljna da se postigne željeni efekat.
O kakvim lekovima je reč, kako deluju na organizam, kad se koriste i koja su neželjena dejstva, saznajte u tekstu koji sledi.
Terapija kortikosteroidima zahteva oprez
Kortikosteroidi lekovi imaju značajne terapijske efekte. Ipak, njihovo uzimanje bez nadzora lekara (naročito dugotrajno) može imati štetne posledice po zdravlje. U praksi su zabeležene brojne nuspojave, te se stoga zahteva maksimalan oprez.
U velikom broju slučajeva, konzumacija kortikosteroida kod većine bolesti tek malo ublažava početne simptome. Ipak, oni ne uklanjaju glavne razloge zbog kojih je bolest nastala. Stoga, njih ima smisla upotrebljavati tek kada se paralelno sa lečenjem glavnih simptoma leči i uzročnik nastanka bolesti.
Za šta se sve upotrebljavaju?
Koritikosteroidi u terapiji koriste za lečenje mnogih bolesti, a to su najčešće:
- hronične zapaljenske bolesti,
- autoimune bolesti,
- alergije,
- reumatoidni atritis,
- sistemski lupus,
- astma,
- ulcerozni kolitis,
- Kronova bolest,
- neke vrste leukemija,
- anemija i trombocitopenija,
- različite vrste zapaljenja kože – dermatitisi i ekcemi.
Koliko je česta reakcija na kortikosteroide
Nema previše razloga za strah od uzimanja ove vrste lekova, pogotovo ako vam ih je prepisao lekar. Ovi medikamenti primenjuju se u jasno propisanim indikacijama, kada je i reakcija na kortikosteroide dosta retka. Tada je potencijalna šteta od upotrebe zasigurno manja od koristi koju će primena ovih lekova doneti.
Sintetski kortikosteroidi spadaju u veliku grupu lekova
Po svojoj hemijskoj strukturi, kortikosteroidi lekovi su slični prirodnim steroidnim hormonima, koji se stvaraju u kori nadbubrežne žlezde čoveka.
Današnja medicina je postigla značajan napredak u ovom polju. Naime prirodni kortikosteroidi se uspešno modifikuju i dobijaju se novi molekuli sa različitim delovanjem.
Postoje dve osnovne grupe lekova kortikosteroida:
- Glukokortikoidi – sa primarno glukokortikoidnim delovanjem.
- Mineralokortikoidi – sa primarno mineralokortikoidnim delovanjem.
Kako deluju glukokortikoidi i mineralokortikoidi?
U zavisnosti od toga kojoj grupi pripadaju, kortikosteroidi lekovi različito deluju na ljudski organizam.
Glukokortikoidi utiču na metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina. Veoma su značajni za zdravlje. Oni deluju protivzapaljenski, smanjuju aktivnosti imunosistema, sprečavaju umnožavanje ćelija, odnosno rast tkiva.
S druge strane, mineralokortikoidi primarno deluju na regulisanje ravnoteže vode i elektrolita u organizmu.
Ove lekove bi trebalo koristiti što kraće, jer neretko tokom duže konzumacije imaju štetne posledice po zdravlje. Stoga će i lekar specijalista prepisati najmanju moguću dozu koja ispoljava zadovoljavajući terapijski efekat.
Važno je da se ovi medikamenti ne uzimaju dugo, već naprotiv u kraćem vremenskom periodu kako bi se izbegle nuspojave.
Čim dođe do povlačenja prvih simptoma i poboljšanja zdravstvenog stanja smanjuju se količine kortikosteroida. Tada se prepisuju manje doze koje su dovoljne za održavanje. Takođe, o svemu ovome odlučuje vaš lekar.
Kada stanje obolelog to dozvoli, započinje sa postepenim smanjivanjem lekova, sve do potpunog prestanka njihove primene.
Štetnost i neželjena dejstva kortikosteroida
Opšte upozorenje koje važi kod primene svih medikamenata jeste praćenje pojave neželjenih efekata. Isto pravilo primenjuje se i kada su posredi kortikosteroidi u tabletama. Ukoliko do takvih promena dođe, potrebno je obratiti se izabranom lekaru ili farmaceutu.
Isto tako bitno je napomenuti kako ovi lekovi mogu stupati u interakciju s drugim medikamentima.
Stoga je neophodno i jako važno da napomenete vašem lekaru koje sve lekove uzimate u redovnoj terapiji. Tek tada doktor dozira odgovarajuću količinu kortikosteroida. Na taj način sprečiće se potencijalne štetne posledice međudejstva ovih lekova.
Ovi lekovi se sistemski upotrebljavaju, tek kad ih lekar odobri i za to postoji valjan razlog, nikako bez toga. U suprotnom scenariju mogu biti štetni.
Kada su u pitanju kortikosteroidi posledice su brojne. Neželjena dejstva tokom njihove upotrebe su raznovrsna, a između ostalog uključuju:
- Neuropsihijatrijske poremećaje (steroidna psihoza, anksioznost, depresija).
- Kardiovaskularne smetnje (zadržavanje tečnosti, povišen krvni pritisak).
- Metaboličke i endokrine poremećaje (nakupljanje masti u predelu lica i zadnje strane leđa i vrata). Njih neretko prati i gubitak mišićne mase, povišene vrednosti šećera u krvi, rezistencija na insulin, šećerna bolest.
- Slabljenje kostiju i koštanog sistema (osteporoza).
- Povećana sklonost ka različitim infekcijama.
- Strije na koži.
Kortikosteroidi lekovi ispoljavaju efekat suprotan insulinu. Dovode do porasta nivoa šećera u krvi, rezistencije na insulin i u nekim slučajevima dovode do pojave šećerne bolesti
Kako sprečiti nuspojave i štetne posledice po zdravlje
Kada su u pitanju kortikosteroidi nuspojave nisu retkost, ipak ukoliko povedete računa o doziranju do njih neće doći. Evo na šta još trebate obratiti pažnju.
Vodite računa o količini soli u ishrani
Jedno od neželjenih dejstava kod sistemske primene kortikosteroida jeste da ovi lekovi deluju opterećujućena bubrege. Naime, oni dovode do zadržavanja natrijuma u organizmu. Usled toga, zadržava se i povećana količina vode (tečnosti), pa dolazi do povišenog krvnog pritiska. Stoga je neophodno voditi računa o unosu soli, s obzirom na to da je so često najznačajniji izvor natrijuma u ishrani.
Sprečite pojačan apetit
Kortikosteroidi lekovi neretko mogu dovesti do pojačanog apetita i porasta telesne mase uz nakupljanje masnog tkiva u predelu stomaka. Zbog toga trebate posebno povesti računa o unetim kalorijama kako se ne biste previše ugojili. Ukoliko vam to zdrastveno stanje dozvoljava, redovno vežbajte, ili barem svakodnevno idite u šetnje u prirodu.
Izbegavajte veće količine ugljenih hidrata
Terapija kortikosteroidima mora biti praćena određenim izmenama u jelovnikua. Preporučuje se ishrana bazirana na unošenju obroka bogatih proteinima, s manjom količinom ugljenih hidrata (što češće u obliku povrća).
Smatra se kako hrana bogata proteinima izaziva jači osećaj sitosti. Koliko god je moguće treba izbegavajte unos prostih šećera i slatkiša (koncentrovanih ugljenih hidrata). U potpunosti izbacite zasićene masti (majonez, maslac…).
Ishrana treba obezbediti dovoljan unos kalcijuma. Naime, koritkosteroidi lekovi dovode do smanjenog iskorišćavanja ovog dragocenog minerala u organizmu.
Smeju li trudnice uzimati kortikosteroide?
Odluku o korišćenju ove vrste lekova može doneti samo lekar koji vas prati tokom drugog stanju. Ukoliko su već neophodni koritkosteroidi u trudnoći, oni se trebaju dozirati u minimalnim količinama. Obavezne su redovne kontrole kod ginekologa i prati se intenzivno napredovanje fetusa.
Lečenje kortikosteroidima zahteva promenu životnih navika
Ukoliko uzimate pojedine medikamente iz grupe kortikosteroida, tada je neophodno da korigujete svoju ishranu. Jako je važno da korigujete i neke već ustaljene životne navike. Evo šta je potrebno:
- So obavezno zamenite sa zdravim biljnim začinima, kao što su biber, mirođija, peršun, ren, bosiljak, đumbir. Ne zaboravite i na beli i crni luk, alevu papriku i dr. Dobra zamena je himalajska i morska so.
- Nemojte koristiti vegetu, začin C i druge slične gotove začine.
- Ishranu trebate bazirati na obrocima bogatim proteinima.
- Izbegavajte svu brzu hranu jer ona nikako nije dobra po vaše zdravlje.
- Uvek jedite sveže sezonsko povrće, a van sezone uzimajte smrznuto. Izbegavajte ono konzervirano poput turšije, kiselih krastavčića, cvekle, kiselog kupusa i slično.
- U ishranu uvrstite što manje slanih sireva i ograničite unos suhomesnatih proizvoda (salame, kobasice i sl.)
- Iz jelovnika izbacite sve one namirnice koje u svom sastavu imaju veće količine ugljenih hidrata.
- Ako se kortekosteroidi lekovi primenjuju u dužoj terapiji oni mogu pogoršati stanje kod osteoporoze. Stoga se savetuje konzumacija dovoljnih količina mlečnih proizvoda, ali izbegavajte one preterano masne.
- Smanjite unos kisele i previše začinjene hrane.
- Svedite unos majoneza i maslaca na minimum, kao i drugih štetnih zasićenih masti.
Lečenje kortikosteroidima zahteva i svakodnevnu nadoknadu minerala kalijuma. Preporučuje se uzimanje tableta ili kalijum hlorid praška.
