Koža koja stari – upoznaj i pobedi!
Autor: Strainovic
Kako izgleda koža koja stari? Kada to počinje? Koji prvi znaci uočljivi starenja kože? Upoznajte mehanizam po kojem se ovo dešava, a onda i sprečite ono što se može sprečiti!
Kada koža počinje da stari?
U dobi oko 25. godine koža počinje da stari.
Zapravo to je vreme kada se završava faza rasta. U tom trenutku je krivulja rasta i razvoja našeg organizma dostigla svoj vrhunac i sada kreće silaznom linijom.
Međutim, nema mesta očajanju, još dugo će organizam biti mlad i prvi znaci starenja se neće videti golim okom, osim ako sami ne doprinete tome!
Kako izgleda koža koja stari?
Prvi vidljivi znaci kože koja stari su fine linije, bore, gubitak volumena i elastičnosti.
Koža stari iz puno različitih razloga,Neki od njih su potpuno prirodni i na njih ne možemo uticati.Pored ovih postoji i nekoliko uzroka koji zapravo dovode do prevremenog starena kože i na koje možemo itekako uticati.
Holistički pristup životnom stilu i nezi kože može smanjiti vidljive znake starenja kože . Koža koja stari onda kada joj to nije vreme – to je ono što želimo sprečiti!
Nije isto ako vam je koža stara sa 80 i sa 50 godina.
Tipovi starenja kože
Starenje kože je kompleksan proces koji uključuje brojne faktore. U koži se dešavaju strukturalne, funkcionalne i estetske promene.
Zabluda je posmatrati starenje kože isključivo kao jedinstven biološki događaj.
Nekoliko bioloških procesa je istovremeno prisutno u procesu starenja kože.
Postoji 4 tipa starenja kože:
- Unutrašnje – protok vremena, genetika i sila zemljine teže
- Spoljašnje – vezuje se za fotostarenje, pušenje, ishranu i loše životne navike.
- Hormonalno – disfunkcija i starenje hormonalnog sistema.
- Kataboličko – starenje kože-vezuje se za hronične bolesti
Koji su unutrašnji uzroci starenja kože?
Pojedine uzroke starenja kože ne možemo izbeći. Naša biološka starost uslovljava strukturalne promene u koži i efkasnost ćelijskog funkcionisanja. Ova se funkcija usporava sa svakom proteklom godinom.
Genetika igra ključnu ulogu u načinu starenja kože.
Fototip i tip kože sa kojima smo rođeni određuju koliko će se brzo znaci starenja pojaviti na površini kože.
Na primer:
- Svetla koža ili fotototip kože I-II i/ili osetljiva koža je sklonija borama i generalno ranije stari od tamnijih tipova kože fototipa V – VI
- Fototip III je sklon neujednačenom tenu ali se bore pojavljuju kasnije u odnosu na druge fototipove.
Hormoni i koža koja stari
Smanjeni nivo estrogena, do kojeg dolazi u periodu menopauze kod žena, rezultira smanjenim protokom međućelijskih informacija. Slabiji dotok krvi u kožu znači slabiju snabdevenost ćelija nutritijentima i kiseonikom. Blistavost kože bledi i ona ostaje bez mladalačkog sjaja. Manjak estrogena povezan je i sa smanjenjem proizvodnje kolagena – proteina koji koži daje tonus i čvrstinu. Usled toga, koža počinje ubrzano da se opušta, gravitacija radi svoje i počinju da se stvaraju nabori. Ovo su obično duboke bore.
Koji su spoljašnjii uzroci starenja kože?
Spoljašnji faktori utiču na brzinu kojom će se znakovi starenja pojaviti na kože. Oni su svi povezani sa oksidativnim stresom kože.
Oksidativni stres oslobađa molekule zvane slobodni radikali. Slobodni radikali sadrže po jedan slobodan elektron u spoljašnjem omotaču. Oni izazivaju prevremeno starenje kože tako što oštećuju strukturu kožnih ćelija i razbijaju važne komponente kože kao što je hijaluronska kiselina, kolagen i elastin.
U normalnim uslovima antioksidanti (molekuli koji imaju tu sposobnost da deaktiviraju slobodne radikale), hvataju i neutrališu slobodne radikale u koži. Vremenom, sposobnost kože da deaktivira slobodne radikale slabi. Rezultat je oštećenja na svim komponentama ćelija kože.
Oksidativni stres se može prouzrokovati ili pospešiti brojnim našim ponašanjima koja sva zajedno zovemo životnim stilom.
Vi ste možda potpuno srećni u svojoj koži i imate navike koje vam odgovaraju. Većina nas i ne razmišlja o tome da sve što je prijatno nije dobro ni za zdravlje, a ni za lepotu.
Pogledajmo koje su to naše navike koje ubrzavaju starenje kože:
Sunce i koža koja stari
Ne bez razloga, sunčevi zraci su na prvom mestu popisa spoljašnjih faktora rizika za kožu koja stari putem oksidativnog stresa. Oštećenje kože uticajem štetnog UVA i UVB zračenja zove se fotostarenje kože.
Neujednačen ten je često prvi vidljivi znak. Fotostarenje kože ne izaziva samo produženo izlaganje suncu u vidu ciljanog sunčanja. Čak i svakodnevna izloženost tokom obavljanja redovnih aktivnosti deluje negativno na kožu. Ovde sam pisala o borama od sunca.
Zagađenje
Izloženost kože zagađenju, pre svega i najviše u velikim gradovima može prouzrokovati oslobađanje štetnih slobodnih radikala. Zagađen vazduh takođe pogoršava fotooštećenja kože.
Pušenje
Hemikalje i nikotin iz cigareta su krivi za povećan broj slobodnih radikala u koži. Kao i zagađenje i pušenje intenzivira oštećenja nastala izlaganjem suncu što vodi u oksidativni stres.
Ponovljeni pokreti mišića lica karakteristični za sam čin pušenja dodaće vašem licu još jednu nepoželjnu šaru u vidu pušačkih bora.
Ishrana
Već smo rekli da su antioksidanti molekuli koji imaju sposobnost neutralizacije slobodnih radikala koji oštećuju kožu i ubrzavaju njeno starenje. Ishrana bogata voćem i povćem bogatim abntioksidantima je važna stavka u zaštiti kože od preranog starenja. Ja to zovem nega kože iznutra i smatram je isto tako važnom kao i ona spoljašnja nega.
Ishrana ko vid brige o zdravoj koži koja odoleva starenju je jednako važna u svim životnim dobima. U mladosti ojačava kožu i čini je otpornijom na starenje koje će postepeno doći. Ovde ćete naći spisak namirnica koje su dobre protiv bora.
Koža koja stari i nepravilna nega – gde je tu veza?
Koža će brže stariti ako se loše ili nedovoljno brinete o njoj.
Ukoliko koristite neodgovarajuće proizvode koji je iritiraju ili prosto nisu prilagođeni vašem tipu kože. Temeljno čišćenje dva puta dnevno, redovno uklanjanje šminke pred spavanje i blagi prirodni preparati za negu su primarni u odlaganju pojave znakova starenja kože. Redovna upotreba krema i zaštitnih preparata koji su usklađeni sa potrebama kože ali i životnim dobom.
Potrebe naše kože se menjaju sa protokom vremena. U dvasedesetim koža ište zaštitu i hidrataciju a u starijem dobu joj je potrebna pomoć spolja u vidu aktivnih materija koje je brane od starosti. Morate da znate kako izabrati kremu posle četrdesete.
Efikasna zaštita je ključna u odlaganju starenja kože!
Znaci starenja kože
Kako izgleda koža koja stari? Kako ćemo prepoznati da je ovaj proces započeo?
Stanite pred ogledalo i potražite ovo:
Bore
Prvi vidljivi znak na koži koja stari su fine linije i bore. Plitke lepezaste bore poznate kao bore smejalice ili vranina noga se prve pojavljuju oko spoljnih glova oka. Moguće je da se pojave već oko 30.og rođendana, mada svi starimo različito. Neke žene ih nemaju ni sa 50 godina.
Na žalost Ana je nasledila lošu genetiku ali je uspela da je pobedi prirodnim putem. Ona je živi primer da se sve može kad se hoće. Sada ima 53 godine i izgleda fantastično – bez bora, podočnjaka i fleka. Koja je njena tajna saznajte iz Anine lične ispovesti: https://minutzamene.com/kako-sam-obrisala-bore-i-sve-znakove-starenja-sa-lica/
Najkraće rečeno ovo zavisi od genetike i načina života.
Nakon ovih finih linija u uglovima oka dolaze bore na čelu. Ni ovo ne mora da znači- bore na čelu sam stekla vrlo rano dok one oko očiju gotovo da nemam. Na početku se bore vide samo kada pomeramo facijalne mišiće bilo da se smejemo ili se mrštimo. Ove bore su poznate pod nazivom dinamičke bore. Kako starimo, bore postaju izraženije i prerastaju u stalne bore koje su vidljive i kada naše lice miruje.
Osobe koje se često mršte sklone su pojavi vertikalnih bora između obrva.
Gubitak volumena
Teško je identifikovati gubitak volumena i facijalnih kontura. Zaparavo to se dešava postepeno, krišom dok se jednoga dana se sretnete sa svojim odrazom u ogledalu koji kao da pripada nekoj drugoj ženi.
Prvi znaci gubitka volumena lica opuštena koža, spljošteni obrazi.
Ovde smo pisali o načinima povećanja volumena lica.
Dakle naglašene jagodice se gube.
Na usnama je prvi znak kože koja stari kada karmin počne da vam se razliva preko ivica usana.Koža na usnama je veoma tanka i sklonija boranju od ostatka lica. Ovde možete naći svei o podmlađivanju usana.
Koža koja stari na vratu takozvani “ćureći vrat” je još jedan znak koji možete uočiti. Ovi znaci u potpunosti menjaju izgled lica koje sada više ne zrači poletom i energijom. Ovakva osoba izgleda negativno i umorno. Nazolabijale bore koje se spuštaju od ivica nosa do ivica usana kao da prave jasnu liniju razgraničenja između obraza i ostatka lica takođe nastaju usled gubitka volumena i spuštanja obraza.
Gubitak elastičnosti i duboke bore
Koža koja slabi gubi elastičnost i čvrstinu jer unutar nje slabi struktura kolagenskih niti. Koža postaje suvlja izgleda nabrano i gubi blistavost koja je karakteristika mladalačkog izgleda.
Još jednom da ponovim:
Starenje kože je indivuidualno. Ove promene postaju vidljive u različitim životnim dobima.
Uobičajeno je da se jave u godinama od 50+.
Tamne fleke na licu
Tamne fleke na licu su posledica nemernog izlaganja suncu koje svoje pečate ostavi na zrelijoj koži. Koža koja stari, ne uspeva da savlada prekomerno stvaranje tamnog pigmenta i izjednači ten. Fleke na licu mogu nastati i pod dejstvom hormona koji utiču na stvaranje viška melanina. U mlađim danima, te promene može doneti trudnoća, u starijem dobu to je klimaks.
Kako koža stari?
Koža je dinamičan organ koji se stalno menja. Sastoji se od tri sloja: epidermis, dermis i potkožno tkivo. Promene se dešavaju u sva tri nivoa. Rezultat tih procesa unutar kože postaje vidljiv na površini kože.
Epidermis
Gubitak hijaluronske kiseline usporava ćelijsku razmenu i redukuje proizvodnju sebuma. Iz tog razloga koža postaje suvlja i grublja. Kako ovaj osetljivi sloj kože stari, on postaje osetljiviji na sunčeve zrake. Smanjena je sposobnost samoizlečenja kože. Oslabljen imunitet kože povećava rizik od infekcija ali i produžuje vreme zarastanja povreda i ožiljaka od bubuljica.
Dermis
Od 25. godine, količina kolagena, najvažnijeg gradivnog elementa kože počinje da se smanjuje. Godišnje gubimo 1% ovog dragocenog proteina. Uporedo se snižava i nivo elastina u srednjem sloju kože-dermisu. Dolazi do dezorganizacije dermalnog tkiva.
Struktura tkiva je narušena a pojava finih linija i prvih bora izvesnija. Zahvaljujući snižavanju nivoa elastina, formiraju se bore. Proizvodnja hijaluronske kiseline-koja je u mladosti obilna, se usporava. Zbog toga su ćelije kože sve manje efikasne u zadržavanju vode. Koža postaje suvlja i više je truda potrebno da se održi njena hidriranost. Koža postaje slabija i sklonija oštećenjima. Nije neobično da se jave ispucali kapilari. Smanjena mikrocirkulacija znači da organizam isporučuje manje nutritijenata i kiseonika ćelijama na površini kože. Koža gubi blistavost svojstvenu mladosti.
Potkožno tkivo
U dubljim slojevima, najuočljivije su promene veličine i broja ćelija koje skladište lipide u masnom sloju kože. Rezultat ovih promena je opuštena koža i gubitak tonusa lica. Ove promene rezultiraju i dubokim borama, upalim obrazima i slepoočnicama.
Masna koža koja stari
Masna koža donosi mnogo muka svojim vlasnicima. Često sa starenjem ne nestaje njena sklonost ka nepravilnostima u vidu akni. Ipak, ovaj tip kože je otporniji na starenje. Osobe sa masnom kožom kasnije dobijaju bore jer velika količina sebuma održava hidriranost i mekoću kože.
Osetljiva koža koja stari
Osetljiva koža se definiše kao koža skolna iritacijama i alergijskim reakcijama. Preosetljiva je na spoljašnje uticaje i kožmetičke preparate i veoma često ekstremno suva.
Genetski, suva i osetljiva koža je po pravilu tanja, pore su manje, i koža izgleda mekše. Ali na ovom tipu kože bore se javljaju ranije i upadljivije.
Kako se negom sprečava prevremeno starenje kože?
Kada razumete da je zapravo stanje vaše kože ogledalo načina na koji se brinete o njoj spolja i iznutra sve ostalo će biti lakše.
Znaci kože koja stari su fine linije, bore, opuštena koža bez sjaja, gubitak volumena. Dermatolozi i kozmetički stručnjaci su se bavili detaljnim istraživanjima ovih promena na koži došli do zaključka da od svih gore navedenih spoljašnjih uzročnika preranog starenja kože oksidativni stres najjače utiče na promene na kože isled starenja.
Kada svoj životni stil prilagodite redukciji oksidativnog stresa na minimum, ostaje vam pravilna nega.
Možda vam u današnje vreme izgleda teže nego ikada izabrati šta je zaista dobro za negu vaše kože. S jedne strane možete biti u pravu, jer je ponuda sredstava za negu enormna i svako vas na tako suptilan način ubeđuje da je baš njegov proizvod čarobni štapić koji će sačuvati mladost vaše kože zauvek.
Gledano iz drugog ugla, nikad pre žene nisu imale toliko mogućnosti da se brzo i lako informišu o svemu što ih interesuje.
Sažeto to se svodi na ovo:
- Nega kože je isto što i disanje, hranjenje i spavanje – proces koji se odvija svakodnevno i ne propušta se ni pod jednim izgovorom;
- Štetnim hemikalijama nema mesta u vašem neseseru, dakle samo prirodni preparati za negu kože. Najnoviji trend je bioaktivna kozmetika.
- Izbor preparata u skladu sa tipom kože i starosnom dobi.
- Zaštita od sunca ne samo kada ste na letovanju već uvek kada izlazite iz kuće.
Ukoliko je vaša koža zdrava iznutra i dobija pravilnu negu spolja ona će biti u dobroj kondiciji i sposobna da se izbori sa izazovima loših spoljašnjih uticaja. Dobra posvećena i temeljna nega je u stanju da pobedi i genetiku koja vam možda nije baš naklonjena. Koža koja stari tada će postati najmanji problem!
Ocena čitalaca
5/5
POVEZANI ČLANCI
Bore od sunca i kao ih pobediti!
Autor: Strainovic
Kako sakriti bore sa lica brzo i lako?
Autor: Zorana Grujin
Da li je LED terapija lica revolucionarno rešenje za kožu?
Autor: Strainovic
Šta je to fotostarenje kože lica i koliko je opasno?
Autor: I. Stojanović
Kako sam obrisala bore i sve znakove starenja sa lica!
Autor: Minut za MENE
Kriolift lica oporavlja kožu u trenu!
Autor: plavsic
Hidrohinon krema – da li je dobra ili ipak ne?
Autor: plavsic
Pravilna nega lica leti čuva mladalački izgled
Autor: Strainovic
Zbogom bore! Krema sa zmijskim otrovom može ovo!
Autor: Strainovic
Otkrijte čari maderoterapije lica
Autor: I. StojanovićOriginal Article
