Da je krastavac omiljeno povrće, dokazuje činjenica da gotovo i ne postoji zemlja koja ga ne proizvodi.Dakle,iz vlažnih predela Indije,odakle potiče danas se krastavac uspješno svugdje proširio.
Ugodan osvježavajući ukus plodova krastavca zavisi od sadržaja malih količina slobodnih organskih kiselina.Posebnu aromu krastavcima daju eterična ulja,a gorak ukus potieče od glukozida kukurbitacina,koji je izrazito izražen kod nekih sorti.Gorkasti plodovi krastavaca uglavnom nastaju pri proizvodnji u nepovoljnim uslovima,od kojih najviše utuiču temperatura,niska relativna vlažnost vazduha, zalivanje hladnom vodom tokom žarkog dana.
Krastavac, ima najmanju energetsku vrednost od svih povrtarskih kultura (100 grama krastavaca sadrži samo 58 kJ ili 14 kcal), uslovljenu malim sadržajem belančevina (0,6 odsto), ugljenih hidrata (3,2), masti (0,1) i velikim procentom vode (95,7), ali mu je ukupna količina mineralnih sastojaka oko 400 mg%. Od toga oko polovinu čini kalijum (160 mg%). Ostalo su kalcijum, fosfor, natrijum, gvožđe, mangan i jod.
Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno delotvorno diuretično svojstvo. Da bi se ono sačuvalo, on se ne sme soliti, kako se taj odnos ne bi promenio unošenjem natrijuma iz soli, čime bi krastavac izgubio jedno od svojih najvrednijih svojstava. Zbog toga se ovo povrće preporučuje pri otežanom mokrenju, bolestima srca i bubrega, a i protiv reume. Pošto rastvara mokraćnu kiselinu, koristan je osobama s kamenom u bubrezima i mokraćnom mehuru, a time što podstiče izlučivanje vode, krastavac potpomaže i izlučivanje otrovnih sastojaka iz organizma, pa treba da ga jedu žene koje pate od celulita. Sirovi krastavac reguliše rad creva, a stolicu čini mekšom. Snižava šećer u krvi pa se preporučuje i dijabetičarima, a posebno kao dijetalna hrana osobama sklonim debljanju.
Od vitamina, krastavac je najbogatiji vitaminom C (11 mg%), a sadrži gotovo sve vitamine grupe B i nešto karotina u tragovima.
Neupućeni čine krastavcu još jednu nepravdu. Po nekom automatizmu, mnogi misle da su mladi krastavci bolji za jelo od zrelih, kao što je slučaj s većinom povrtarskih kultura. S krastavcem nije tako. Nedozreli krastavci su teže probavljivi od zrelih, izazivaju nadimanje i stvaranje gasova u crevima, pa ako se još i osole i ako se čovek posle toga napije vode, može doći do grčeva u crevima i zatvora. Otuda i mišljenje da je krastavac u principu škodljiv. Međutim, on je najbolji za jelo u stadijumu zrenja, kad zelena boja kore počne da prelazi u bledožutu. Tada ga je najbolje uzimati bez ikakvih dodataka (soli, sirćeta, ulja), oljuštiti ga i jesti sirovog. Kome ne prija u takvom obliku, koristan je i kao salata. Jednostavno se oguli, naseče na tanke kolutove ili kockice, pomeša s kiselim mlekom ili jogurtom, i po ukusu doda sitno seckani peršun, mirođija i beli luk.
Mnoge domaćice krastavac za salatu najpre naseku i osole pa ocede sok koji se izluči. To je, međutim, sasvim pogrešno, jer se upravo u soku nalaze njegovi najvažniji sastojci. Salatu od krastavaca treba, dakle, uvek pripremati neposredno pre jela, jer se tako najbolje iskorišćavaju njegove vrednosti. Ako već cedite sok, pripremite ga kao ukusan i vredan napitak, mešajući ga sa sokom šargarepe, celera ili jabuka s medom.
