Kuće koje nestaju-putuju im duše
Zašto nam je drvena taraba pokidana
Zar je nije pradeda žicom zatezao
Zašto nam je korov do kolena bako
Tvojaplodna bašča prekrivena je bršljanom
Zašto su okrunjeni naši molovani zidovi
Ramovi sa zida iščupani i niko ih neće
Zašto su nam prozori muzgavi bez stakla
Vetar ih kida, kiša blato doneće
Zašto kuće nestaju, gde odlaze im duše
Naši sumorni životi, porodice ruše.
Da su davnih dana naši preci znali da će se ognjišta rušiti, korovi zarastati po baščama, ne bi možda toliko ljubavi utkali u svaku daščicu kuće.
Koliko nemamo vremena za ognjište toliko ga nećemo nikada ni imati u sopstvenom životu ni za šta, jer na srušenom temelju ptičica ne peva.
