Foto: Pixabay / Willgard
Tačnije prava lokacija njegovog doma je i dalje dobro čuvana tajna, poznata samo nekolicini, ali zvanična kancelarija iz koje najvoljeniji bradati deka obavlja sve svoje zadatke smeštena je u Rovanijemi, gradu na severu Finske.
Upravo tu – na samom Arktičkom polarnom krugu i na samo dve hiljade kilometara od Severnog pola, nalazi se Deda Mrazovo selo.
Deda Mraz je izabrao baš ovo mesto da smesti svoje irvase i zajedno sa patuljcima otvori fabriku igračaka, jer svi oni ne vole preterano vrućinu.
Barem tako priča turistima koji dolaze sa svih strana sveta da posete Rovanijemu, još od kada je uveden prvi čarter-let iz Velike Britanije davne 1985. godine.
Ljubitelji zimskih čarolija stizali su u to mesto i mnogo ranije, a sve je zvanično počelo kad se na ovaj put spremila Eleonora Ruzvelt, supruga nekadašnjeg američkog predsednika Frenklina Ruzvelta.
Rovanijemi je gotovo u potpunosti srušen tokom Drugog svetskog rata, a kada je 1950. godine nekadašnja prva dama SAD došla da obiđe radove na obnovi grada, poželela je da vidi i Arktički polarni krug.
Na samo osam kilometara severno od glavnog grada finske oblasti Laponije, gradske vlasti su samo za suprugu tada već pokojnog američkog predsednika izgradile kućicu.
Ta zgrada je označila početak nastanka Deda Mrazovog sela i postoji i dan-danas, odmah pored čuvene pošte.
Pre nego što se 1950-ih preselio u Rovanijemu, Deda Mraz je živeo u obližnjem Korvatuntariju, bregu visokom 483 metra.
Godine 1927. na finskom radiju novinar Markus Rautio poznatiji kao ujka Markus prvi put je objavio da Deda Mraz stanuje na brdu koje je dobilo naziv po svom obliku u kome podseća na uho.
Ovu sličnost novinar je povezao sa osluškivanjem dečjih želja, pa kada čuje sve želje, Deda Mraz uz pomoć patuljaka pravi poklone koje mališani žele.
U Laponiji se i danas veruje da se vredni deka, kada se umori od velikog posla, vraća u Korvatuntariju, gde živi skriven u brdu, ali niko ne zna gde tačno.
Kada se to tačno događa, ni to niko ne zna, budući da je selo, koje je dizajniralo poznato finsko udruženje arhitekata Arak grup, otvoreno tokom cele godine, a u periodu od novembra do marta najveći je broj posetilaca (ovu finsku oblast u proseku godišnje poseti pola miliona turista).
U mestu gde Deda Mraza pravi i pakuje sve igračke za dobru decu, nalaze se i crkva koja može da primi do hiljadu ljudi, istorijski muzej i Božićna kuća u kojoj se mogu videti različiti običaji iz svih delova sveta.
Tu su i radnje suvenira, restorani, kafići, ledene skulpture, hoteli, škola za vilenjake i patuljke, kuhinja u kojoj se prave poslastice za Deda Mrazove pomoćnike, a za potpun doživljaj posetioci mogu i da prespavaju u igluu.
Haskiji i irvasi omiljeni su prevozno sredstvo Deda Mraza a turisti mogu da polože i vozački ispit za vožnju zaprege i dobiju dozvolu na pet godina.
Ko pređe crtu Arktičkog kruga, za to će dobiti sertifikat: dokaz na kom piše da je prešao sa kraja sveta na njegov početak.
Jedno od najzanimljivijih mesta za obilazak je pošta.
Od pomenute 1985. godine, kada je zvanično i otvoreno Deda Mrazovo selo, na ovu adresu stiglo je 18 miliona pisama iz 199 zemalja širom sveta.
Poslednjih godina Deda Mraz i njegovi patuljci pročitaju i odgovore na više od 700.000 pisama tokom sezone praznika, a kako radi pošta mogu da vide i svi turisti.
Oni sa istog mesta mogu da pošalju i razglednice ili čestitke sa posebnom markicom sa Arktičkim krugom koju ne mogu naći nigde na svetu.
Svi posetioci mogu da vide i Deda Mrazovu kancelariju koja se nalazi u pećini, 12 metara ispod zemlje.
Magiju ovom nesvakidašnjem mestu daje i njegova okolina i pejzaži. Laponiju prekriva sneg veliki deo godine.
Prve pahulje padaju već krajem avgusta, a hladna zima traje dugih sedam meseci, sa najdebljim belim pokrivačem u aprilu.
Ni leto ne donosi posebnu toplotu, budući da je u tom periodu prosečna temperatura deset stepeni.
Od meseca ne zavisi samo da li će biti snega ili ne, već da li će u Rovinijemiju biti dan ili noć.
U vreme letnje dugodnevice svetlost uopšte ne zalazi, a zahvaljujući ponoćnom suncu, posetioci mogu da obiđu brojne prirodne atrakcije bilo kad u toku 24 sata.
S druge strane, zima nosi kratkodnevicu, bez sumraka i svitanja.
Srećni posetioci mogu videti i polarnu svetlost (Aurora Borealis) i njenu šarenu igru na nebu.
Zanimljivo je da iako se širom sveta u božićnoj ili novogodišnjoj noći za Deda Mraza ostavljaju kolačići i mleko, poseta Laponiji otkriva drugačije lokalne specijalitete, uglavnom spremljene od ribe.
Selo koje je projektovano tako da sa neba izgleda poput irvasa, nije namenjeno samo deci, čije želje i ljubav i čine ove mesto čarobnim. Magične kuće i neobična priroda, kao i svi drugi praznični prostori gde se voljeni deka sreće sa dečjim željama iz celog sveta, nateraće i one najskeptičnije da se ponovo zapitaju da li Deda Mraz ipak postoji.
Deda Mraz i kovid
Da je kovid promenio svet, pokazuje ovih dana i slika iz Deda Mrazovog sela u kojoj bradati deka u crvenom odelu sedi pored pleksiglasa, dok deca svoje želje šapuću s druge strane stakla, umesto Deda Mrazu na uvo. Patuljci na bezbednoj distanci sa maskama na licima dočekuju posetioce čiji je broj znatno smanjen u odnosu na prethodne godine. Pandemija ipak nije zatvorila ovu omiljenu zimsku destinaciju, iako je zabeležen pad posete za 80 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Iako Finska ne beleži znatan skok u broju zaraženih virusom kovid 19 (na 5,5 miliona stanovnika, Finska ima oko 300.000 zabeleženih slučajeva, od koga je oko 350 sa smrtnim ishodom), turisti iz velikog broja zemalja ne mogu da uđu u ovu zemlju.
Za one koje bi ipak želeli da vide „pravog“ Deda Mraza iz Laponije, rukovodstvo Deda Mrazovog sela osmislilo je virtuelni sastanak. „Deda Mraz je oduševljen ovom stvarčicom koju su napravili njegovi patuljci i zbog koje on sad može da ostane u kontaktu sa ljudima. Video-pozivi doneće božićnu magiju iz Laponije širom sveta“, saopštili su iz kancelarije Deda Mraza.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
