Lekovi U Kardiologiji

Do nastanka srčanih oboljenja dolazi usled oštećenja ili oboljenja srčanih krvnih sudova. Najčešće se radi o stvaranju plakova unutar zida krvnog suda. Plakovi se formiraju taloženjem masnih supstanci, holesterola najčešće, kod njegovih povišenih vrednosti u krvi. Ovaj proces se naziva ateroskleroza – oboljenje u kojem dolazi do formiranja plakova u zidu krvnih sudova, koji posledično sužavaju lumen krvnog suda, čime otežavaju protok krvi i dovode do niza komplikacija. Komplikacije mogu biti infarkt miokarda (srčani udar), kongestivni zastoj srca, različite aritmije (nepravilan srčani rad), sve mogu rezultovati letalnim ishodom i time se stavljaju na vrh liste prioriteta lečenja, pogotovo na našim podnebljima.

Terapija srčanih oboljenja se uvek i najvažnije započinje, isključivo ili aditivno sa medikamentnom terapijom, sa promenama u stilu života, u vidu regulacije ishrane, redukcije kilograma, promena navika i povećane fizičke aktivnosti.

Lekovi U Kardiologiji; FOTO:

Lekovi U Kardiologiji; FOTO:

Lekovi u terapiji kardiovaskularnih oboljenja


shop.produzizivot vertikalni baner

Terapija oboljenja se određuje u odnosu na samo oboljenje, njegov uzrok i ishod tj. posledice koje ono prouzrokuje u organizmu. Često je za potpunu kontrolu oboljenja potrebna kombinacija lekova.

ACE inhibitori

Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori) su grupa lekova koja svojim mehanizmom sprečava nastanak angiotenzina u telu. Angiotenzin je hormon koji izaziva vazokonstrikciju – sužavanje lumena krvnog suda, čime krv otežano protiče kroz iste i posledično dolazi do porasta krvnog pritiska. Snižene vrednosti angiotenzina dovode do dilatacije krvnih sudova (proširenja), posledično krv lakše protiče kroz njih i krvni pritisak se snižava.

Ovi lekovi se koriste kao terapija kod hipertenzije (povišenog krvnog pritiska) i srčane insuficijencije. Prepisuju se i nakon infarkta miokarda jer olakšavaju oporavak srčanog mišića od nedostatka kiseonika prilikom srčanog udara i služe kao prevencija za ponovno javljanje.

U ovu grupu spadaju sledeći lekovi:

  • Benazepril
  • Ramipril
  • Kaptopril

Blokatori angiotenzin II receptora

Ova grupa lekova blokirajući receptore za angiotenzin, blokiraju i efekat angiotenzina na srce. Posledično dolazi do snižavanja krvnog pritiska.

Prepisuju se kod hipertenzije ili kongestivne srčane isnuficijencije.

Takođe, pomažu kod oporavka srca nakon infarkta miokarda.

Primeri lekova:

  • Losartan
  • Olmesartan
  • Valsartan

Antikoagulanti

Antikoagulanti se mogu prepisati kao prevencija srčanog udara, šloga ili drugih ozbiljnih medicinskih stanja.
Kod srčanih oboljenja vodeći problem predstavlja stvaranje plakova u krvnim sudovima. Plakovi se u bilo kom momentu mogu otcepiti od zida i formirati krvni ugrušak. Krvni ugrušak putuje kroz cirkulaciju i posledično dovodi do potpune blokade protoka krvi kroz određeni krvni sud, dalje nastaje infarkt miokarda. Ukoliko ugrušak dospe u plućnu cirkulaciju dovodi do nastanka plućne embolije ili šloga ukoliko dopse u cirkulaciju mozga.

Mehanizam antikoagulantnih lekova se zasniva na sprečavanju nastanka krvnih ugrušaka, sprečavanjem sinteze faktora koagulacije. Međutim, ovi lekovi ne mogu razložiti već postojeće krvne ugruške, samo sprečavaju nastank novih.

Lekovi su sledeći:

  • Heparin
  • Enoksaparin
  • Varfarin

Antitrombocitna terapija

Antitrombocitna terapija se prepisuje kao prevencija novih infarkta miokarda kod pacijenata koji su ih već preživeli. Takođe, prepisuju se i kod abnormalnog rada srca, aritmija, poput atrijalnih fibrilacija. Aritmije povećavaju rizik za razvoj krvnih ugrušaka.

Lekovi u terapiji kardiovaskularnih oboljenja

Lekovi u terapiji kardiovaskularnih oboljenja

Ova grupa lekova sprečava nastanak krvnih ugrušaka sprečavanjem sinteze tromboksana, supstance koja se zadužena za međusobno slepljivanje trombocita prilikom formiranja ugruška.

U ovu grupu lekova spadaju:

  • Aspirin
  • Klopidogrel
  • Prasurgel

Beta blokatori

Beta blokatori predstavljaju veliku grupu lekova koja se primenjuje u terapiji različitih kardiovaskularnih oboljenja. Efekat se postiže blokiranjem dejstva adrenalina (i drugih supstanci) koje deluju stimulativno na srce, čime se usporava srčana akcija i srce se manje umara.

Koriste se kao terapija kod hipertenzije, srčane insuficijencije, kao prevencija infarkta miokarda ili nakon infarkta miokarda, angine pektoris ili kod aritmija.

Primeri:

  • Metoprolol
  • Propranolol
  • Labetalol

Blokatori kalcijumskih kanala

Kalcijum je neophodan za kontrakciju svih mišića, pa tako i srčanog. Blokatori kalcijumskih kanala kontrolišu količinu kalcijuma koji ulazi u mišićnu ćeliju prilikom kontrakcije mišića srca ili krvnih sudova. Posledično srce troši manje snage prilikom rada i krvni sudovi su relaksirani.

Lekovi se primenjuju kod hipertenzije, angine pektoris ili aritmija.

U ovu grupu spadaju:

  • Amlodipin
  • Diltiazem
  • Nifedipin

Lekovi za snižavanje holesterola

Povišene vrednosti holesterola u krvi dovode do formiranja plakova koji sužavaju lumene krvnog suda ili ih potpuno blokiraju, na taj način ometajući protok krvi kroz njih, dovode do infarkta miokarda, šloga ili drugih ozbiljnih komplikacija.

Lekovi za snižavanje holesterola snižavaju vrednosti LDL holesterola – „lošeg“, u krvi i povišavaju koncentracije HDL – „dobrog“ holesterola. Na ovaj način se smanjuje rizik za formiranje plakova.

Primeri lekova:

Preparati digitalisa

Preparat digitalisa koji je najčešće u upotrebi je digoksin. Povišava koncentracije kalcijuma u srčanim ćelijama što rezultuje snažnijim pumpanjem srca i izlaskom veće količine krvi kod svakog udara. Ovaj lek se prepisuje kod srčane insuficijencije.

Digitalis takođe usporava prenos određenih električnih signala do srca, čime se redukuje ukupan broj impulsa i na taj način se regulišu srčane aritmije.

Često se prepisuje u kombinaciji sa diureticima ili ACE inhibitorima.

Nitrati

Grupa lekova koja vrši dilataciju (širenje) krvnih sudova i olakšava se protok krvi kroz njih. Prepisuju se kod angine pektoris ili srčane insuficijencije.

Primeri:

  • Nitroglicerin
  • Izosorbid – dinitrat
  • Izosorbid – mononitrat

Lekovi koji se koriste u kardiologiji deluju na različite načine i svaki služi određenoj svrsi. Vaš doktor će Vam prepisati lekove odgovarajuće za Vaše stanje. Posavetujte se sa Vašim doktorom o svim pitanjima i nedoumicama koje imate.

Ukoliko Vam se svideo naš tekst, zamolili bismo Vas da nas podržite tako što ćete nas pratiti na Facebook-u ili Twitter-u. Ostanite sa nama i upoznajte nas bolje >>!

Pročitajte još

Original Article

POVEZANE OBJAVEVIŠE OD AUTORA