Med je izvor prostih ugljenih hidrata, uglavnom se sastoji od fruktoze i glukoze a manji deo sačinjavaju složeni šećeri koji se lako koriste za stvaranje energije (manje se koristi insulina), a imaju blagi uticaj na količinu šećera u krvi. Manji deo sačinjavaju proteini, amino kiseline, vitamini i minerali.
Pored ugljenih hidrata sadrži malu količinu najraznolikijih vitamina, minerala , amino kiselina i antioksidanasa. U zavisnosti od vraste meda od vitamina mogu biti zastupljeni niacin, riboflavin i vitamini grupe B a od minerala kalcijum, bakar, gvožđe, magnezijum, kalijum i cink.
Sadrži polifenole koji se ponašaju kao antioksidansi eliminišući slobodne radikale koji se stvaraju tokom procesa varenja i utiču na razvoj mnogih bolesti.
U narodu se koristi od davnina kao lek a i naučno je dokazano da poboljšava rad organa za varenje, tamne vrste meda pomažu kod malokrvnosti, jača imunolški sistem pa poboljšava otpornost organizma na bolesti, deluje antiseptično, poboljšava apsorpciju nekih materija u organizmu, ima sedativno dejstvo.
činjenica da med pomaže u zarastanju rana bila je poznata još starim Egipćanima, pre nekoliko hiljada godina. Razvoj antibiotika je u novije vreme potisnuo upotrebu ovog narodnog leka ali su se novija istraživanja ponovo skoncentrisala na ovakvo dejstvo meda jer se antibioticima sve češće ne mogu zalečiti rane inficirane bakterijama rezistentnim na antibiotike.
Novijim istraživanjem je pokazano da i hronične rane infcirane multi-rezistentnim bakterijama najčešće zaceljuju u toku nekoliko nedelja, primenom meda. Med ima antibakterijsko dejstvo a za razliku od antibiotika bakterije ne razvijaju rezistentnost.
Danas je takođe poznato zašto med ima antiseptičko dejstvo, tokom pravljenja meda, pčele mu dodaju enzim nazvan gluko-oksidaza. Enzim konstantno stvara male količine hidrogen- peroksida koji je efikasan antiseptik.Prednost u odnosu na hemijski proizveden vodonik- peroksid je što su i male količine vodonik peroksia iz meda efikasne, hemijski proizveden vodonik peroksid vremenom gubi svoju delotvornost i u velikoj koncentraciji pored toga što uništava bakterije on oštećuje i kožu.
Med je koristan kod gotovo svih kožnih oboljenja i oštećenja. Nanošenjem meda na rane sprečeva se njeno inficiranje, rana bržr zarasta i pomaže kod uklanjanja ožiljaka. U kozmetičke svrha se može napraviti maska od kašičice meda, malo narendane šargarepe i 2-3 kapi mleka protiv akni, zateže kožu i neguje je.
Razmućena kašičica meda u toplom čaju ili mleku pomaže kod zapaljenja grla, umiruje bol i dezinfikuje, 2 kašičice meda na pola čaše soka od limuna pomaže za iskašljavanje a kašičica meda pomešana sa 1/4 kašičice bibera pomaže kod začepljenih disajnih puteva i kao dezinfikujuće sredstvo.
Pomaže i kod problema sa varenjem – malo muškatnog oraščića pomešanog sa medom pomaže kod proliva dok je jedna kašika meda pomešana sa sokom od 1/2 limuna i 2 dl mlake vode preporučljiva kao laksativ kod ljudi koji pate od konstipacije.
