Foto: Profimedia
U Srbiji se svakog dana registruju tri nova slučaja limfoma, a najveći problem je što se ovaj vrlo složen rak limfnih ćelija najčešće otkriva u podmaklom stadijumu, jer ima nespecifične simptome, piše Tanjug 16. septembra 2014. godine.
Na tribini koju je Udruženje pacijenata obolelih od limfoma (LIPA) organizovalo povodom Svetskog dana borbe protiv limfoma 14. septembra 2014. godine, hematolog u Kliničkom centru Srbije dr Milena Todorović je objasnila da „i banalne infekcije mogu da maskiraju opšte simptome ove bolesti“.
Navodeći kao najčešće simptome limfoma „malaksalost, noćno znojenje, blago povišenu temperaturu“, ona je istakla da su „znak za uzbunu uvećane bezbolne limfne žlezde, najčešće na vratu, pazuhu i preponama, naročito ako to traje duže od dve do tri nedelje“.
Među simptomima mogu da budu i „uporni, suvi kašalj, gubitak daha, glavobolje, neobjašnjivi gubitak težine bez držanja dijete, svrab i osip po čitavom telu“, rekla je dr Todorović.
Nesnalaženje lekara i pogrešno postavljanje dijagnoze limfoma nije tipično samo za Srbiju, već i za ostale zemlje, uključujući i one najrazvijenije, rekla je predsednica Udruženja pacijenata obolelih od limfoma Maja Kocić. Ona je navela da svega 15 odsto pacijenata u Srbiji odmah dobije tačnu dijagnozu, dok kod većine lekar posumnja na prehlade, različite infekcije, grip.
U Velikoj Britaniji, na primer, svega osam odsto obolelih od limfoma odmah dobije tačnu dijagnozu, ali je razlika u dužini procedure, rekla je Kocićeva i objasnila da četvrtina njihovih pacijenata čeka do mesec dana na pravu dijagnozu, dok je prosek kod nas tri do četiri meseca, a u trećini slučajeva od pet do 12 meseci.
Ističući da je lečenje pacijenata koji se kasno jave „skuplje, neizvesnije i duže“, ona je rekla da je udruženje zatražilo od ministarstva zdravlja da se za lekare opšte prakse organizuje kontinuirana medicinska edukacija, jer se pacijenti najčešće obraćaju njima kad primete prve tegobe.
Postoje dva osnovna tipa limfoma Hočkin i Non-Hočkin limfom i oko 45 njihovih podtipova, rekla je hematolog u Kliničkom centru Srbije dr Vladislava Đurašinović i objasnila da je, bez obzira na savremene terapijske mogućnosti, od presudne važnosti da se pacijent javi na vreme.
„Uzročnik limfoma još nije otkriven“, rekla je ona i navela da je to peti najučestaliji malignitet na svetu i jedan od onih čije je javljanje u značajnom porastu.
Na tribini je upozoreno da više od milion ljudi u svetu trenutno živi sa limfomom, a 400 ljudi dnevno umre od te bolesti. Među novootkrivenim slučajevima ima i pacijenata kojima se bolest vratila, posle izlečenja.
