Sa skoro 10 miliona novih slučajeva demencije dijagnostikovanih svake godine, pronalaženje načina za održavanje zdravlja mozga važnije je nego ikada pre.
A kako ne postoji lek za demenciju, prevencija je vaš najbolji izbor kada je u pitanju kognitivni pad. Pokazalo se da stvari kao što su zdrava ishrana i održavanje aktivnog društvenog života pomažu u smanjenju rizika od demencije. A sada nova studija koju je sprovela laboratorija Australijskog nacionalnalnog univerziteta (ANU) kaže da dodavanje magnezijuma vašoj ishrani takođe može da pomogne.
Studija, objavljena u „European Journal of Nutrition“ u martu ove godine., proučavala je više od 6.000 zdravih odraslih osoba u Velikoj Britaniji i otkrila da su oni koji su konzumirali više od 550 miligrama magnezijuma dnevno imali mozak oko godinu dana mlađi od onih čiji je unos magnezijuma bio oko 350 miligrama dnevno.
„Naša studija pokazuje da bi povećanje unosa magnezijuma od 41 odsto moglo da dovede do smanjenja problema mozga povezanog sa starenjem, što je takođe povezano sa boljom kognitivnom funkcijom i manjim rizikom ili odloženim početkom demencije u kasnijem periodu života“, rekao je istraživač i glavni autor Kavlah Alatek.
On je dodao da „ovo istraživanje naglašava potencijalne prednosti ishrane sa visokim sadržajem magnezijuma i ulogu koju ona ima u promovisanju dobrog zdravlja mozga“.
Istraživač neuronauka dr Dale Bredesen kaže da ovo nije prvi put da se naglašavaju prednosti magnezijuma za jačanje mozga.
„Ono što je studija pokazala je, povezano sa manjom atrofijom mozga i verovatno manjim rizikom za demenciju. Ranije studije su takođe pokazale prednosti magnezijuma, zbog čega mnogi uzimaju ovaj mineral“, kaže doktor
Dr Bredesen dodaje da mnogim ljudima nedostaje magnezijuma kao i nekoliko drugih esencijalnih minerala.
„Većina nas ima ishranu koja ne sadrži previše magnezijuma, cinka, joda, kalijuma i holina, tako da je sve to dobro uključiti u svoju ishranu“, primećuje on.
Neuronaučnik, stručnjak za ishranu dr Nikol Avena, kaže da pored smanjenja rizika od demencije, konzumiranje hrane bogate magnezijumom može da pomogne u funkcionisanju mišića i nerava, da održi zdrav nivo šećera u krvi i pomogne u održavanju normalnog krvnog pritiska, piše Best life.
„Mnoge uobičajene namirnice su bogate magnezijumom, kao što su integralne žitarice, tamno lisnato zelenilo, avokado, soja, crni pasulj, sočivo, kikiriki, čia semenke, semenke bundeve i mleko i jogurt sa manjim procentom masti“, savetuje ona.
Ako niste ljubitelj lisnatog povrća, sočiva i druge hrane bogate magnezijumom, uvek možete da uzmete suplement.
„Dobijanje hranljivih sastojaka kroz hranu je uvek bolja opcija“, kaže dr Bredesen, „međutim, ako ne možete da ih dobijete kroz ishranu, onda je suplementacija sledeći najbolji način da to uradite, i daleko bolji od toga da imate deficit“.
I dr Avena se slaže da je najbolje da težite tome da većinu svojih vitamina i minerala unesete hranom“.
Kada su u pitanju suplementi, ona je navela razliku između magnezijum citrata i magnezijum glicinata.
Magnezijum citrat se bolje apsorbuje u telu i ima tendenciju da ublaži zatvor, dok je magnezijum glicinat oblik koji je korisniji za san, anksioznost i upale.
Dr Avena naglašava da će bilo koja vrsta magnezijuma koju uzimate „pomoći u različitim procesima u telu, pa čak i podržati zdravu regulaciju šećera u krvi, nivoe stresa, zdravlje kostiju i još mnogo toga“.