pixabay.com
Oni koji se decenijama bave pčelarenjem svesni su značaja pčelinjih proizvoda za ljudsko zdravlje, na osnovu čega se med smatra najtraženijom, najlekovitijom i najhranljivijom prirodnom namirnicom na svetu. To najbolje potvrđuje dugogodišnji proizvođač meda Dušan Kukić iz Čačka.
“Med je hrana i lek, čist med se kristališe i može da se rastopi samo na 40 stepeni, a preko te temperature gubi sva svoja svojstva. Dnevno uzimanje meda za odrasle je od 50 do 100 grama i uzima se tri puta dnevno, pre jela, dok za mlađe ide od 25 do 50. Med sa svim svojim sastojcima može da posluži i kao lekovito sredstvo, jer je pun propolisa, polena i voska”, priča Kukić.
Preko tri stotine lekovitih materija, od čega su 22 vitamina i sedam minerala, propolis svrstava u namirnicu sa jakim anelgetičkim i antiupalnim dejstvom, koja sprečava trombozu, izbacuje sekret iz pluća, širi krvne sudove i odličan je u borbi protiv virusnih i bakterijskih infekcija. Delotvornost matičnog mleča poznata je po lečenju bolesti zuba, katarakte i osteoporoze, dok se pčelinji vosak upotrebljava kod artritisa i bronhijalne astme.
“Na bilo koju ranu da stavite propolis ona će mnogo brže zarasti. Meni je izuzetno pomoglo kod izlečenja čira, i od tada svaki dan konzumiram kapi propolisa. Imam 76 godina i ne sećam se kad sam imao grip, a koronu nisam ni dobio”, kaže Kukić.
Značaj pčela u vreme pandemije koronavirusa ogleda se i u api-komorama, koje se sastoje iz košnica povezanih na inhalator iz koga se udiše lekoviti vazduh.
“Preko tih inhalatora udiše se prava riznica zdravlja, direktno ulaze u pluća sve dobrobiti meda, propolisa, matičnog mleča. Pri svakom udisaju oseća se blagotvorno delovanje i lakše se diše. Naročito korisnim api-komore su se pokazale kod bronhitisa i astme”, kaže Zoran Dragojlović, koji u selu Mijane kod Prijepolja ima api-komoru.
Iako su od velike važnosti, pčele se neretko truju pesticidima iz neznanja, ali i bahatosti pojedinih poljoprivrednih proizvođača, a da bismo očuvali zdravlje, moramo očuvati i njih.
