Mediteranska ishrana nije poseban način ishrane ili neka dijeta, već skup navika u ishrani i pripremanju jela kojih se tradicionalno pridržava stanovništvo Mediterana.
Šta ustvari čini mediteransku ishranu:
– Veći unos voća, povrća, grahorica, koštuničastog voća i drugih cerealija
– Koristi se maslinovo ulje za kuvanje i preliv
– Umeren unos ribe a minimalan mesa
– Mali unos punomasnih sireva i jogurta
– Umeren unos vina, obično uz obrok
– Vezanost za sezonske namirnice
– Aktivan način života.
Proteklih decenija i zadnjih godina epidemiološka, klinička i bromatološka ispitivanja su dokazala da mediteranska ishrana smanjuje rizik od nastajanja kardiovaskularnih i malignih oboljenja i produžava životni vek. To se posebno odnosi na Grke i Špance koji se u najvećem broju pridržavaju tradicionalne mediteranske ishrane. Zato je kod njih povećan unos mononezasićenih masti i omega 3 masnih kiselina za razliku od drugih naroda kod kojih u ishrani pretežno zastupljene zasićene masnoće.
Prema najnovijem Epik (EPIC- European Prospective Investigation into Cancer and Nutrition) koje predstavlja najveće do sada sprovedeno istraživanje o povezanosti ishrane i nastanka raka i drugih hroničnih bolesti, postoje uverljivi dokazi da hrana diretno utiče na životni vek. Ispitivanje je izvršeno nad 74000 ispitanika starosti 60 godina iz 9 evropskih zemalja a konačni rezultati su pokazali da zdravi ljudi koji se hrane mediteranskom hranom žive jednu godinu duže od onih koji se nepravilno hrane, kod oboelih od kardiovaskularnih oboljenja mediteranska ishrana smanjuje stopu smrtnosti od bolesti srca za 31%. Istraživači smatraju da zamenom zapadnoevropskog načina ishrane mediteranskim smanjuje učestalost od oboljevanja od raka debelog creva 25%, raka dojke 15% i malignih promena na prostati za10%.
Glavni izvor masti u mediteranskoj ishrani su maslinovo ulje i riba, koji sadrže mono nezasićene i omega ili n-3 masne kiseline. Druga grupa su n-6 masne kiseline koje nastaju od linolenske kiseline. Linolna i alfa-linolenska kiselina, glavni predstavnici n-6 i n-3 familije, su esencijalne masne kiseline. Izvor linolne kiseline su ulja od suncokreta, kukuruza i soje.
N-3 masne kiseline imaju veoma važnu ulogu u ishrani i zdravlju, ulaze u sastav lipidnog dela membrana ćelija mrežnjače i mozga, što ukazuje od koliko su velikog značaja za pravilan rad oka i mozga. Brojna epidemiološka ispitivanja ukazuju da konzumiranje masne ribe ili ribljeg ulja smanjuje stopu oboljevanja od koronarnih oboljenja, smanjuje rizik od nastanka tromboze, snižava krvno pritisak i nivo triglicerida u krvi.
Masline koje su veoma zastupljene u mediteranskoj ishrani pored toga što sadrži mononezasićene masne kiseline veoma su bogate smešom antioksidansnih polifenola.
Susamovo seme je takođe bogato materijama sa snažnim antioksidansnim delovanjem tj. sadrži lignane, specifične fitonutrimente koji imaju korisno dejstvo na opšte a posebno na zdravlje srca i krvnih sudova. Hladno ceđeno susamovo ulje je tradicionalni lek azijske narodne medicine koji se upotrebljava za lečenje mnogih bolesti – od prehlade i gripa do astme i žutice. Susamovo ulje smanjuje opasnost od zapaljenja, jer utiče na imuni sistem snižavajući nivo prostaglandina i leukotriena, komponenti imunog sistema koje su povezane sa nastankom zapaljenskih procesa u organizmu. Sezamin, sastojak susamovog ulja, svojim antioksidansnim dejstvom sprečava stvaranje superoksida čime doprinosi snižavanju krvnog pritiska.
Mana mediteranske kuhinje je jer zahteva više vremena provedenog u kuhinji a i namirnice potrebne za mediteranski obrok su dosta skuplje od uobičajenih, ipak kada se razmotri da mediteranska ishrana povoljno deluje na zdravlje, smanjuje troškove lečenja i poboljšava kvalitet života, trebalo bi je u što većoj meri uvesti u svakodnevnu ishanu.
