Ilustracija
Foto: Pixabay/valelopardo
Prema procenama, u Srbiji oko 500 ljudi ima ovaj tumor, čiji se tačan uzrok nastanka još uvek ne zna. Mijelofibroza spada u maligno oboljenje krvi i najčešće pogađa osobe između 50 i 70 godina starosti, mada se može javiti i kod mlađe populacije.
U najranijim stadijumima bolesti, mnogi ljudi nemaju simptome i znake mijelofibroze.
Kako bolest napreduje, javljaju se osećaj umora, slabosti, bledilo kože, sklonost pojavi modrica i krvarenja, pojačano znojenje tokom spavanja, povišena temperatura, bolovi u kostima.
Više od 90 odsto pacijenata sa mijelofibrozom ima uvećanje slezine, pa se upravo zbog toga javlja bol i osećaj punoće ispod rebara sa leve strane. Skoro 93 odsto pacijenata je potvrdilo prisustvo čak sedam simptoma u trenutku postavljanja dijagnoze.
Od kraja 2016. godine pacijentima u Srbiji je dostupna inovativna ciljana terapija, koja u većini slučajeva mijelofibrozu uvodi u stanje hroničnog oboljenja.
Upravo o tome, ali i o samoj mijelofibrozi razgovaralo se na nedavno održanom kongresu hematologa u Nišu, gde su prezentovani najnoviji rezultati iz naše zemlje, tačnije gde se Srbija nalazi po pitanju terapijskog pristupa i mogućnostima.
– Biološki lekovi su novi trend lečenja malignih bolesti, koje na svu sreću i mi u Srbiji možemo primeniti. Situacija je za pacijente sada značajno promenjena, pre svega u povlačenju te uvećane slezine, koja pacijentima pravi veliki problem, ali i kada su u pitanju simptomi bolesti, koji nestaju. Terapija pomaže i kod odlaganju progresivnog toka bolesti, kaže prof. dr Miodrag Vučić, direktor Klinike za hematologiju Kliničkog centra Niš. Lekari zato apeluju da je značajno podizati svest o ovoj bolesti kako bi pacijentima u ranoj fazi bila uspostavljena dijagnoza i prepisana terapija.
Nedavno je u Beogradu boravio prof. dr Srđan Verstovšek, koji radi na odeljenju za leukemije Kancerološkog instituta u Hjustonu. „Mijelofibroza i predstavlja veoma retko, agresivno oboljenje.
Dobra vest je da inovativna ciljana terapija postoji i primenjuje se u Srbiji, a razvijaju se i drugi novi lekovi za obe grupe pomenutih bolesti“, istakao je dr Verstovšek.
– Ozbiljnih pacijenata koji zahtevaju terapiju u našoj zemlji nije više od 80 do 100. Od tog broja, njih 60 već dobija terapiju, dok se ostali klinički prate i kada se ukaže neophodnost i potreba, biološku terapiju će i dobiti. Lek deluje na biologiju bolesti, drastično smanjuje simptome, popravlja opšte stanje bolesnika u roku od dva meseca, objasnio je prof. dr Andrija Bogdanović, hematolog u Kliničkom centru Srbija.
Sve bolji rezultati lećenja
LJudi sa ovom bolešću žive u proseku pet do sedam godina. Ipak, neki pacijenti sa tretmanom ili bez njega, žive i do 20 godina, a lekari još ne znaju zbog čega je to tako. Primer Dragana Katanića iz Beograda je specifičan, jer već tri godine je na inovativnoj terapiji, a mijelofibroza mu je dijagnostikovana pre 10 godina, kada terapija nije ni postajala. Ali, ono što ga čini svojevrsnim fenomenom jeste podatak da je prve simptome osetio još pre 30 godina. „Tada za obolele nije bilo perspektive, a u međuvremenu se pojavio lek. Već tri godine ga dobijam i moje zdravstveno stanje se znatno promenilo. Normalno živim i nemam simptome koji bi mi remetili svakodnevni život“, kaže Katanić.
