Miso supa i pasta, fermentisani proizvodi od soje, vekovima se na Dalekom istoku koriste u ishrani i smatraju se najzdravijim namirnicama. Koristili su se kao narodni lek za loše varenje, za regulisanje kiseline u želucu, jačanje libida, kao i za suzbijanje crevnih infekcija.
Takođe, ovi proizvodi od soje upotrebljavali su se u terapiji kod malignih oboljenja. Krajem dvadesetog veka, studije su potvrdile njihovu reputaciju. Samo kašičica fermentisane paste od soje može pomoći u prevenciji različitih oboljenja, ali i u njihovom lečenju.
Kakav je sastav namirnice i kako se upotrebljava
Sastojci u misou, uz jedinstven postupak njegove dvostruke fermentacije, pretvaraju ovaj proizvod od soje u moćno sredstvo za borbu s najtežim oboljenjima, naoročito ukoliko se napravi kvalitetna miso pasta. Makrobiotika je imala važnu ulogu u popularisanju ove namirnice širom sveta.
Doktor Sinizičir Akizuki, koji je bio direktor Departmana interne medicine u Bolnici Sv. Franje u Nagasakiju tokom Drugog svetskog rata, godinama je lečio pacijente od posledica radijacije usled atomskog bombardovanja japanskih gradova 1945. godine. Pacijente i osoblje držao je na strogoj dijeti u koju je kao obavezna bila lekovita supa od misoa.
Iako su se njegovi pacijenti zatekli u neposrednoj blizini mesta udara atomske bombe, teže posledice radijacije kod njih se nikad nisu ispoljile, za razliku od ostalih ljudi. Doktor Akizuki smatrao je daje upravo miso supa zaslužna za to.
Godine 1972. istraživači su otkrili da i miso pasta sadrži dipikolinsku kiselinu, alkaloid koji vezuje teške metale – poput radioaktivnog stroncijuma – i potpomaže njihovo izlučivanje iz organizma. Ovo otkriće potvrdilo je Akizukijevu teoriju da miso pruža zaštitu od posledica radijacije.
Još jači dokaz stigao je 1989. godine, zahvaljujući istraživanju profesora Akihira Ita iz Laboratorije atomske radioaktivnosti Univerziteta u Hirošimi. Nekoliko godina ranije, tačnije – u aprilu 1986, dogodila se najgora svetska nuklearna katastrofa, prilikom eksplozije u nuklearnoj elektrani u Černobilju, u nekadašnjem Sovjetskom Savezu, a današnjoj Ukrajini. Evropske zemlje uvezle su ogromnu količinu ovog začina iz Japana kako bi njime nahranile svoje stanovništvo i zaštitile ga od radijacije – najviše se upotrebljavala miso supa.
Ovo je podstaklo profesora Ita da sprovede studije o tome kako miso pasta deluje na ozračene pacove. Jedna grupa pacova jela je hranu koja je sadržala i ovu namirnicu, dok druga grupa nije. Pacovi koji je nisu jeli imali su 100 do 200 odsto veći rizik od raka jetre od onih što su dobijali miso.
Šta kažu istraživanja i studije o ovom začinu
Velike, dugoročne studije na ljudima sprovedene u Japanu šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka prve su upozorile istraživače na zdravstvene prednosti misoa. Jedna od ovih studija, u kojoj je učestvovalo 250.OOO muškaraca i žena, pokazala je da je među onima koji su svakodnevno jeli miso supu bilo manje slučajeva obolevanja od kancera, srčanih i cerebrovaskularnih bolesti, ciroze jetre i čira na dvanaestopalačnom crevu.
Krajem osamdesetih godina prošlog veka tim medicinskih istraživača s japanskog Univerziteta Tohoku otkrio je da miso pasta sadrži etil-estar, masnu kiselinu koja nastaje u procesu fermentacije i deluje kao antimutagen. Istraživači su otkrili da etil-estar u ovom začinu nastaje samo tokom fermentacije, te da male količine koje se unesu u organizam preko miso supe – mogu poništiti štetno dejstvo nikotina i mutagena izgorelog mesa.
Druga studija na ljudima koju je sproveo Univerzitet Alabama u Birmingemu uporedila je učestalost raka dojke medu prvom generacijom Japanki koje su imigrirale na Havaje s njegovom učestalošću kod narednih generacija. Studija je pokazala daje učestalost karcinoma bila 40 odsto manja među prvom generacijom, kod kojih se upotrebljavala redovno miso supa u ishrani.
Teorija istraživača jeste daje tipična japanska ishrana, u kojoj ne nezaobolazna miso supa, kao i nato, soja-sos i druga hrana od fermentisane soje, najvećim delom zaslužna za manju učestalost kancera u prvoj generaciji.
Rezultati druge studije, koja je obuhvatila preko 20.000 Japanki, objavljeni su u u junu mesecu 2003. godine. Prema tim rezultatima, što se miso supa i pasta više konzumiraju, to više štite od raka dojke.
Za grupu koja je dnevno jela tri činije miso supe rizik od raka dojke bio je niži za 40 odsto. Zaključak upravo te studije bio je da svakodnevnim konzumiranjem miso supe i izoflavona dolazi do smanjenog rizika od raka dojke.
Zaustavlja širenje ćelija raka
Devedesetih godina prošlog veka jedno opširno istraživanje koje je obuhvatilo stanovnike Japana, Kine i Singapura – ukazalo je na to daje miso pasta neverovatno koristna za zdravlje. Pokazalo se da osobe koje ga redovno konzumiraju imaju manje šanse da obole od nekoliko vrsta kancera, uključujući rak bubrega, materice, jajnika i prostate.
Naučnici smatraju daje za to zaslužan biljni izoflavon genistein (moćan antikancerogeni agens), kojim je ovaj fermentisani proizvod od soje izuzetno bogat.
Prema članku Nacionalnog instituta za onkologiju i istraživanju Dečje univerzitetske bolnice u Hajdelbergu, genistein dvojako deluje protiv ćelija raka. Smanjuje sposobnost malignih ćelija da formiraju nove krvne sudove (proces poznat kao angiogeneza), a takođe napada ćelijski mehanizam reprodukcije. Bez rastuće zalihe
krvi ili sposobnosti da prave nove ćelije, kancerozne ćelije smanjuju se i odumiru.
Genistein takode sprečava rast ćelija raka, aktivirajući gene povezane s kancerom. On, na primer, usporava aktivnost određenih enzima koje stvaraju onkogeni, to jest geni koji pokreću razvoj određenih vrsta raka.
Neutrališe štetno dejstvo slobodnih radikala
Antioksidansi, koje sadrži miso supa uspešno neutrališu štetne slobodne radikale u organizmu, i veoma su važni u borbi s bolestima i znakovima starenja, kao i u jačanju organizma. Zagađenje vazduha, radijacija koja potiče od televizora i računara, narkotici, alkohol, loša ishrana, hemikalije, stres – sve to stvara slobodne radikale, koji napadaju ćelijske strukture organizma.
Naime, kako im fali jedan elektron, oni ga kradu od zdravih molekula, zbog čega se stvara još više slobodnih radikala u organizmu. Štetan rezultat može biti degenerativno oboljenje, bakterijske i virusne infekcije te ubrzano starenje.
Veoma je važno da naš organizam proizvodi dovoljno antioksidansa kako bi se oslobodio slobodnih radikala. Miso supa je takođe odličan izvor antioksidansa, medu kojim se ističe vitamin E, kao i saponina – biljnih jedinjenja nalik holesterolu, te melanoidina – tamnog pigmenta od koga potiče boja zrelijeg misoa.
U studiji Tokijskog univerziteta u kojoj su učestvovale Japanke – naučnici su antioksidansna svojstva misoa pripisali njegovom tamnom pigmentu. A u studiji japanskog Univerziteta Šizuoka identinkovani su daidzein i alfa- tokoferol kao aktivni antioksidansi u misou.
Još jedna japanska studija identinkovala je moćnu antioksidansnu supstancu u kodži (koji) komponenti misoa. Druge supstance koje nastaju tokom fermentacije takode štite od štete sto je nanose slobodni radikali.
Osnovni recept za miso supu
Neophodni sastojci:
voda (4 šolje)
miso pasta ( trećina šolje)
3 iseckana praziluka
morske alge (wakame, nori) – 1 supena kašika
tofu 200 grama (gledajte da bude mekši i naseckan na sitne kockice)
soja sos
pola kafene kašičice susamovog ulja (po izboru)
ostalo povrće – takođe po vašem izboru
možete dodati i gljive šitake.
Kako se miso supa priprema:
Pustite vodu da dobro prokuva, pa u nju najpre izručite morske alge, pustite da se krčkaju dobrih 5 minuta. Nije na odmet da ih prethodno natopite desetak minuta u šolju sa hladnom vodom, pa tek onda da ih stavite u šerpu. Nakon toga snizite temperaturu i polako jedan za drugim dodavajte i ostale navedene sastojke. Ukoliko ste planirali ubaciti i dosta povrća, najbolje je da ga prethodno zasebno skuvate, njemu ne treba duže od petnaestak minuta, na samom kraju se dodaje miso pasta u tom slučaju. Najbolje je da kada nju dodajete, voda ne vri jer će lekoviti začin u tom slučaju izgubiti svoj ukus.
Trudite se da voda ne proključa, zatim skinite sa vatre i jelo je spremno. Sada kada znate kako se pravi miso supa, preporuka je da je uvek poslužujete toplu i dodajte sa vrha malo naseckanog lišća peršuna.
Zašto se miso supa preporučuje ženama
Naučnici veruju da genistein i fitoestrogeni, koje soja sadrži, mogu biti delotvorni u slučaju hormonskih i nehormonskih kancera te se upravo zbog toga miso supa ženama najviše preporučuje.
Zahvaljujući tome što imaju sličnu molekularnu strukturu kao i ljudski estrogeni, fitoestrogeni mogu delovati na dva načina. Mogu blokirati dejstvo prevelike količine estrogena, ublažavajući određene simptome, poput onih povezanih s predmenstrualnim sindromom (PMS).
Pored toga, kada je nivo estrogena nizak – kao na primer u menopauzi – sojini fitoestrogeni vezuju se za slobodne receptore estrogena i pomažu ublažavanju simptoma poput promena raspoloženja i valunga . Visok nivo estrogena tako je povezan s rakom dojke, jajnika, materice i kancerom grlića materice. Budući da blokiraju apsorpciju estrogena, genistein i drugi izoflavoni mogu sprečiti razvoj ovih hormonski izazvanih kancera.
Sredinom devedesetih, Nacionalni institut za onkologiju preporučio je miso začin i druge namirnice od soje kao zaštitu od raka dojke, budući da sadrže izoflavone. Uz to, jela od soje i izoflavoni poboljšavaju moždane funkcije, stabilizuju nivo šećera u krvi te štite od osteoartritisa.
Veliko interesovanje za izoflavone rezultovalo je masovnom pojavom prirodnih i sintetičkih suplemenata genisteina na tržištu. Upravo su miso supa i pasta najbolji prirodni izvori ove masne kiseline.
Povezani tekstovi:
