Foto: Profimedia
Dan posle Vrbice, odnosno Lazareve subote (više o ovom prazniku, pročitajte ovde), pravoslavni hrišćani slave praznik Cveti kada se sećaju ulaska Hristovog u Jerusalim, šeste nedelje Velikog posta i nedelju dana pred Vaskrs.
Na taj dan je Isus Hrist ušao u sveti grad jašući na magaretu, a narod ga je dočekao kao cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća, noseći u rukama palmove grančice. Kroz narod se, naime, proneo glas da dolazi spasitelj, koji je vaskrsao Lazara.
U danima cvetne nedelje, u Srbiji je bilo uobičajeno da se narod kiti vrbom i koprivom. Vrba se smatra simbolom rađanja, pa su devojke opasivale šibljiku vrbe oko struka. Za koprivu se smatra da štiti seme u koje se stavi, a i da je jaka zaštita za porodilje kojima je stavljana pod jastuk.
Uoči Cveti devojke i deca bi odlazili u polja i brali cveće, pa postojao je i običaj da momak od cveća napravi buket, u kome se njegova osećanja predstavljaju različitim cvetovima.
