Povezanost kesten-zima i miris pečenih kestena po gradskim ulicama, verovatno je slika koju svako od nas nosi još iz detinjstva.
Kesten je voće sa velikom kaloričnom vrednošću, veoma sličan žitu, posebno suvi kesten a jedna je od prvih namirnica koju je čovek jeo i za to postoje arheološki dokazi. Kesten najviše raste u južnoj Europi i Sredozemlju, a istoričari kažu da se po Europi počeo širiti preko Grčke.
Sadrži dosta vitamina A, B i C, kalijuma, bakra, mangana, fosfora, sumpora, natrijuma i kalijuma.
Kesten treba koristiti kod anemije, fizičke i intelektualne iscrpljenosti, kao energetsku podršku kod rasta, a posebno je preporučljiv kod rekovalescenata i osoba koje imaju proširene vene ili hemoroide.
Kesten ima antiseptična i antianemična svojstva, i spada u energetski visokokalorično voće, regenerator minerala, a deluje i osvežavajuće na organizam: 53 % čini voda, 2,9 grama su belančevine koje su po vrednosti jednake onima iz jaja, 44 grama su ugljenohidrati, a glavni sastojak je skrob oko 44% u sirovoj semenci, po čijoj je količini uporediv s krompirom.
Može da se jede svež, pečen, kuvan, prženi, kuvan kao pire, a može i da se koristi kao brašno za slatkiše. Treba ga koristiti samo kad je sasvim zreo, dobro kuvan ili pečen. Ako ga jedete, onda kesten treba da bude jedino jelo i izbegavajte kombinacije sa drugom hranom da bi se lakše svario.
Dijabetičari ne bi trebalo da ga jedu.
