Iznenadili biste se koliko su napadi panike postali cesti. U zapadnom svetu procenjuje se da ih dozivljava scaka 10-ta, a prema drugim procenama svaka treca osoba.
Jedan od razloga za porast njihove ucestalosti je to sto danas ljudi spremnije priznaju da su zrtve panike. Drugi razlog je sve brzi tempo zivota, zbog kojeg je sve veca izlozenost stresu.
Napad panike je snazna iznenadna teskoba koju karakterise mesavina telesnih i psihickih simproma. Izaziva ih iznenadna navala hormona adrenalina kad se covek oseti nacim ugrozen. Sledi reakcija po principu napadni ili bezi – organizam zeli pobeci ili se suprostaviti onom sto ga ugrozava. Zbog adrenalina, u panici se ubrzava rad srca, osoba ne moze da dodje do daha, slabije vidi, dlanovi joj se znoje, telo drhti, javlja se mucnina i vrtoglavica i navala krvi u lice. Ljudi cesto pomisle da ce se onesvestiti, doziveti srcani udar, poludeti ili umreti. Simptomi se stisaju vec za nekoliko minuta, ali se napadi mogu ponoviti nekoliko puta u kratkom roku pa se pogodjenom cini da se radi o jednom dugom napadu.
Uzroci su razliciti od osobe do osobe. Ponekad je dovoljan samo jedan traumatski dozivljaj u detinjstvu, koji onda pokrece napad panike uvek kada se osoba nadje u slicnim okolnostima. To je cest slucaj sa osobama koje je u detinjstvu napao pas.
Sreca u nesreci je sto se napad cesto moze predvideti. Prvi napad moze izazvati prethodna duga izlozenost stresu, npr. zbog selidbe, dugog prekovremenog rada, gubitka voljene osobe. Ljudi su cesto ranjiviji nakon prelezane virusne bolesti ili duzeg razdoblja depresije, a neki podatci govore da bi se moglo raditi i o nasledjenoj sklonosti. Panika se cesto javlja kod najblize rodbine kao sto su naprimer majka i cerka.
Kod nekih su panicni napadi cesti, kod drugih se javljaju samo jednom ili dva puta u zivotu. Ima pacijenata koji sklonost pretvore u hronicno stanje.
Kod takvih osoba svako brze kucanje srca moze pokrenuti niz simptoma teskobe, a zatim i napad panike. Oni brzo steknu naviku da strahuju od sledeceg napada pa se povlace u sebe i izoluju od svakodnevnih aktivnosti. Zene su dvostruko sklonije takvom ponasanju od muskaraca ali jos nije razjasnjeno zasto.
Lekari naglasavaju da napadi panike nisu opasni po zdravlje. Sastavni su deo telesne odbrane koja uzrokuje pojacano lupanje srca koje pumpa vece kolicine
kiseonika u ruke i noge kako bismo mogli pobeci iz potencionalno opasne situacije ili se suprostaviti. Ljudi se cesto plase da ce se onesvestiti tokom napada ali medicinski gledano to nije moguce. Da bi se covek onesvestio potreban je znatno snizen krvni pritisak, dok je kod panike situacija obrnuta – krvni pritisak se povecava.
Preporucuje se preventivan odlazak kod lekara opste prakse, pogotovo ako stitna zlezda pokazuje znake preterane aktivnosti, sto takodje moze dovesti do pojave uzbudjenosti, panike i teskobe.
Tokom napada panike mozete pomoci sebi:
Vezbe joge i meditacije pomocice da smanjite ukupan ucinak stresa na telo. Korisne su i vizualizacije jer podrazumevaju ovladavanju sposobnosti stvaranja ugodnih slika u umu, cime odvracata paznju od turobnih misli i ovladavate simptomima.
Prerano ubrzano i duboko disanje jedan je od simptoma panike. Isprobajte ovu vezbu kako bi ste ovladali disanjem: polozote ruke na stomak malo iznad pupkai usredsredite se na disanje posmatrajuci podizanje i spustanje ruku. Disite polako i mirno, brojite do tri pri udahu i cetiri pri izdahu.
Izbegavajte napitke sa kofeinom, kafa, caj i sve vrste kola napitaka deluju uzbudjujuce pa zato potsticu sklonost ka stresu.
Alkohol nece spreciti paniku. Naucnici su otkrili vezu izmedju konzumo=iranja alkohola i panicnih napada.
Reovno jedite, glad moze povecati osecaj napetosti.
Nastojite da se drzite svkodnevne rutine, ne podredjujte svoj zivot nastojanjima da po svku cenu izbegnete situacije za koje mislite da ce izazvati
napade panike.
