Foto: Pixabay/4170730
Ne postoji, kako kaže, opšte pravilo koliko je seksa u braku dovoljno, budući da je to individualno, ali kada je taj broj mali to u najvećem broju slučajeva dovodi do nezadovoljstva i bračnih problema.
“Seksualna želja i kompatibilnost supružnika je promenjiva, sa očekivanim usponima i padovima, koji su izazvani nekim događajima kao što su rođenje deteta, bolest ili nuspojave lekova. Seks je mnogo više od samog seksualnog čina, pa brak bez seksa ne podrazumeva samo odsustvo seksualnog odnosa već i bilo kakve seksualne intime: seksualnih dodira, telesne nežnosti i razgovora o seksu”, navodi naša sagovornica.
Pavlović ističe da je nezadovoljstvo seksom u braku ili odsustvo seksa čest razlog zbog koga se klijenti obraćaju za pomoć psihoterapeutima.
“Seksualni život usko je povezan sa njihovim emocionalnim funkcionisanjem i govori o celokupnom bračnom odnosu. Naravno, postoje parovi u kojima oba partnera nisu nezadovoljna što nemaju seks i niko ne pati. Ali to je jako retko. Uglavnom bračni problem i nastaje jer jedan partner nema želju za seksom, a drugi partner želi seks. Problem seksa obično je samo crvena lampica da sa partnerskim odnosom nešto nije u redu”, ističe psihoterapeutkinja Pavlović. Dodaje da nedostatak telesne intime između supružnika vremenom rezultira u emocionalnom distanciranju, usamljenosti, nepoverenju, smanjenju bliskosti i zajedništva, a brak bez seksa smatra nezdravim načinom partnerstva.
Zašto se partneri udaljavaju
Brojni su razlozi zašto se partneri međusobno udaljavaju jedni od drugih. U nekim brakovima, kako navodi naša sagovornica, samo se produbljuju problemi iz veze, drugi brakovi „trpe“ teret realnosti, obaveza, brige oko dece, egzistencijalnih i poslovnih zahteva, čime se smanjuje prostor i vreme za supružnike. Nekada bračni odnos razbijaju spoljašnji stresovi: otkaz, bolest, uplitanje šire porodice i slično, pa je spavanje u odvojenim krevetima samo posledica svega toga.
„Deca su sjajan antiafrodizijak. Suprotno uverenju da deca ojačavaju brak, rođenje dece često narušava partnerski odnos i indukuje bračnu krizu. Neki parovi iz praktičnih razloga nakon rođenja deteta počinju da spavaju u odvojenim krevetima ili sobama, pa tako mama spava sa bebom, a tata u drugoj sobi ili tata sa starijim detetom“, navodi Pavlović.
Vreme koje „potrošite“ na partnera
Baza svakog partnerskog odnosa, kako ističe Pavlović je emocionalna sigurnost i poverenje i treba je svakodnevno graditi.
„Razmislite koliko vremena i truda svakodnevno odvajate za posao: oblačite se, spremate, putujete, radite, mislite o svojim obavezama. A sada uporedite to sa vremenom koje svakodnevno ‘potrošite’ na svog partnera. Većina nas računa na neki ‘čarobni štapić’ gde nam samim ulaskom u brak neko garantuje da ćemo imati zdrav i zadovoljavajući partnerski odnos. Često imamo prevelika očekivanja od braka i partnera, uzimamo ga zdravo za gotovo, ne trudimo se i onda završimo usamljeni, prazni, razočarani u svoj brak i supružnika“, objašnjava naša sagovornica.
Ipak, u većini brakova je moguće od bračne krize napraviti novu šansu za brak.
„Osnovno je da i jedan i drugi partner žele da rade na svom odnosu i da oboje proglase da je njihov partnerski odnos važan“, dodaje Pavlović.
Ono što savetuje svoje klijente je da gotovih rešenja nema, da sve zavisi od njih, da je fizička aktivnost najbolji antidepresiv, da razlikuju bitno od nebitnog, da usmere energiju na stvari koje su pod njihovom kontrolom i da je za uspešan brak neophodno da im je odnos sa supružnikom visoko na lestvici prioriteta.
„Ni razvod više nije patologija braka“
U psihoterapiji se, kako naglašava naša sagovornica, ni razvod više ne smatra patologijom braka i porodice, već jednom od mogućih razvojnih faza braka. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je 2018. godine razvedeno 9.995 brakova, odnosno 7,9 odsto više nego prethodne godine.
Komentarišući ove podatke psihoterapeutkinja Pavlović kaže da prema porastu razvoda brakova Srbija prati trend zapadnih zemalja, ali da više razvoda ne znači da je sada više loših brakova, već da se ljudi lakše odlučuju da okončaju bračne zajednice i ne žele da žive u lošim brakovima.
“Razvod postaje socijalno prihvatljiviji i nosi manje društvene stigme. Sama institucija braka se promenila. Nekada su se ljudi venčavali iz ekonomskih razloga i da bi imali potomstvo, a danas ulaze sa mnogo većim i drugačijim očekivanjima. Partner treba da nas voli, usrećuje, da nam bude i ljubavnik, i prijatelj, i dobar roditelj, i vredan radan, neko ko nam pruža i egzistencijalnu i emocionalnu sigurnost. Ogromna očekivanja od supružnika i bračnog odnosa donose i veća razočarenja. Ljudi se često osećaju nezadovoljni i neispunjeni u partnerskom odnosu. Ta kategorija lične sreće nije postojala u ranijim vremenima”, objašnjava ona.
Zašto se ljudi javljaju psihologu
„Česti razlozi zbog kojih se ljudi obraćaju za pomoć psihologu su osećanje usamljenosti, neadekvatne emocionalne i socijalne relacije, problemi iz primarne porodice, anksioznost, depresija, problemi na poslu. Neki klijenti se osećaju zakočeno i godinama se vrte u disfunkcionalnim spiralama ličnog nezadovoljstva ili žive „život na čekanju“. Nesigurnost i osećanje manje vrednosti, emocionalne traume, razvojne krize“, navodi Branislava Pavlović.
Anketa: Najveći broj bračnih parova ima seks jednom nedeljno
Na pitanje “Koliko često imate seks u braku?”, u anketi na našem sajtu, gde je glasalo 869 građana, od ponuđenih odgovora, najviše glasača izjasnilo se da ima seks u braku jednom nedeljno, tačnije 33 odsto njih. Čak 28 odsto anketiranih reklo je kako ima seksualne odnose sa svojim bračnim partnerom dva puta mesečno. Veliki broj građana izjanio se kako uopšte nema seks u braku, odnosno 21 odsto, dok je 18 odsto anketiranih navelo da ima seks svaki dan. Više o tome moći ćete da pročitate u nedelju na našem portalu.
