Oni vise nad rekom, pod nagibom od preko šezdeset stepeni, na trošnom tlu od škriljastih ploča.
Lozu drže samo visoko kolje, nekako učvršćeni u tle.
Do vinograda se dolazi napornim usponima, pomoću užadi obrađuju se čokoti, ručno bere grožđe i berba spušta u dolinu.
Ovde dominira rizling, sa malim homogenim grozdovima i obaveznom crnom tačkicom na vrhu zrna.
Dolina reke i njena veza s Rajnom donosi nešto toplote, dovoljne da grožđe blago zri, a hladno okruženje stvara pogodne uslove da se pravi i „ajsvajn“, ledeno vino, kada se berba odloži do mraza i temperature od najmanje minus sedam stepeni.
Suva klima doprinosi formiranju plemenite plesni na grozdovima, osnove za proizvodnju slatkih vina iz kasne berbe.
Prvi rizling ovde je posađen početkom osamnaestog veka, ali se vinova loza gaji još od rimskog perioda; pesnik Ausonije krstario je ovim predelima u četvrtom veku i u pesmi „Mozela“ ostavio zapis o njima („I brda zelena sa zrnima Bahusa, i ljupke vode/Mozela, koji mirno teče ispod…“).
Najpoznatiji vinogradi su u srednjem Mozelu, na desnoj obali reke, iznad Bernkastela.
Oko srednjovekovnog pijačnog trga, sa crkvom Arhangela Mihaila, čiji je zvonik nekadašnja kula gradskih bedema, i istoimene fontane, nalazi se prsten ukrašenih poludrvenih zgrada.
Najpoznatije je „šiljata zgrada“, uža u osnovi nego na spratu, sagrađena početkom petnaestog veka.
Po izgledu zgrada vidi se da se od vina moglo lepo živeti.
Iznad grada, na strmoj padini, nalazi se najpoznatiji vinograd u Mozelu i celoj Nemačkoj, koji se zvanično zove „Doktor vinograd“, površine tri hektara i četvrt.
Kada je deo vinograda prodavan, 1900. godine, kupac je plaćao sto zlatnih maraka po čokotu – danas milionski iznos u evrima.
Iza naziva vinograda krije se priča o nadbiskupu – elektoru iz Trira, Bohemudu, koji je teško bolestan ležao u bernkastelskom (sada u ruševinama) zamku, letnjoj biskupskoj rezidenciji.
Trave i srednjovekovni lekovi nisu pomogli, ali je pomoglo vino sa brda iznad grada.
Izlečen, preuzvišeni se mogao vratiti svojim obavezama, koje su uključivale i izbor svetog rimskog cara.
Zauzvrat, naložio je da vinograd, koji daje čudesno vino, dobije titulu – doktora.
Vinograd je već više od veka u vlasništvu dve porodice, a vino je najbolje probati u restoranu u njegovom podnožju.
Naravno, popeo sam se u vinograd.
Tek su se pojavili prvi pupoljci na orezanoj lozi, koja je savijena u obliku srca, oko kočeva visokih tri metra.
Podloga od crnog škriljca je klizava, teško je hodati po njoj; nisam uspeo da stignem do male kapele na sredini brda.
Ali sam nagrađen panoramom grada, Mozela i vinograda, dokle god je pogled dopirao.
Teško je dešifrovati nemačke oznake vina.
Uprošćeno, mozelska vina su „sa odlikama“ (Prädikat): „kabinet“ – suvo vino, „špatleze“ – kasna berba, „ausleze“ – slatko, „berenausleze“ – slađe, „trokenberenausleze“ – najslađe i „ajsvajn“ – najskuplje. Pošto Nemačka poštuje standarde Evropske unije, ova vina možete prepoznati po etiketi na kojoj piše „zaštićena oznaka porekla“ (Ursprungsbezeichnung).
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
