Foto: PLoS One
Studija pod nazivom Bone spoons for prehistoric babies: Detection of human teeth marks on the Neolithic artefacts from the site Grad-Starčevo (Kašike od kostiju za praistorijske bebe: Otkrivanje tragova ljudskih zuba na neolitskim artefaktima) objavljena je sredinom decembra u časopisu PLOS One.
Kašike, odnosno artefakti u obliku spatule koje je tim dr Stefanović analizirao otkrivene su na arheološkom lokalitetu Grad/Starčevo nedaleko od Pančeva još tokom 1930-ih. Kako su bili napravljeni od kravlje kosti i pronađeni u domaćem kontekstu, oduvek se smatralo da su ti predmeti neka vrsta alata.
Mali tragovi na artefaktima sugerisali su arheolozima da ih je praistorijski čovek intenzivno koristio, i to za obavljanje raznih aktivnosti, od struganje brašna i mlevenja kamenja preko dekorisanja keramike do alatki za bojenje odeće.
Kako bi testirali svoje hipoteze u vezi sa pravom upotrebom kašika, tim dr Stefanović je sproveo eksperimentalnu analizu tragova ugriza koristeći donirane dečije zube i modele zuba kako bi videli kako su mogli da izgledaju otisci zuba na kravljim kostima.
Nakon što su napravili preko 3000 tragova zuba, otkrili su da su otisci napravljeni sa obe strane kašike.
Tim je potom analizirao više od 2000 otisaka koje su napravili zubi na tri kašike pronađene na lokalitetu Grad/Starčevo.
„Ako su tragove zaista napravila deca koja su grizla kašike, onda bi trebalo da pokažemo da većina tragova metrički i morfološki odgovara tragovima mlečnih zuba i da se razlikuje od tragova koji se obično nalaze na koštanim alatima“, navode istraživači u studiji.
Upoređujući eksperimentalno proizvedene tragove zuba i one originalne na neolitskim kašikama, Stefanović i kolege su otkrili da „rezultati jasno sugerišu da tragovi pronađeni na kašikama ispunjavaju dva glavna kriterijuma koja pokazuju da je reč o tragovima dečijih zuba“.
Stoga se može reći da je glavna funkcija ovih artefakata bila hranjenje dece.
Stefanović i njene kolege kažu i da su životi i uloge majki i dece u preistorijskom periodu nedovoljno istraženi „iako praistorijske majke i deca predstavljaju glavne stubove demografskog uspeha“.
Stoga ova i slične studije bacaju novo svetlo na period neolita i upućuju na začetak svojevrsne „industrije kašika“ za hranjenje dece, koja je takođe „odraz potrebe za hranjenjem odojčadi novom vrstom hrane za odvajanje „od majčinog mleka“.
Razlog nastanka ove „industrije“ može da bude i ,,povećan broj beba u neolitu“ koji je zahtevao nove dnevne rutine ne samo za roditelje već za celu zajednicu“.
Istraživači kažu i da ovi novi nalazi mogu da obnove i dalje stimulišu diskusiju o uticaju nove hrane za odojčad na prestanak dojenja.
„Štaviše, to bi takođe moglo da pokrene diskusiju o mogućnostima novih vrsta organizacije nege beba, s obzirom na to da su nove, lako pripremljive vrste hrane verovatno omogućile i drugim licima da budu uključena u odvajanje beba od majki“, tvrdi dr Stefanović.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
