pixabay.com
Nova studija povezuje visceralnu ili abdominalnu masnoću u četrdesetim i pedesetim godinama sa kasnijom dijagnozom Alchajmerove bolesti.
Naučnici ističu da za ovo nije kriva bilo kakva nagomilana masnoća.
Oni su objasnili da se radi o trbušnoj masnoći nagomilanoj duboko u stomaku koja okružuje trbušne organe, a poznata je i kao visceralna masnoća i treba je razlikovati od potkožnog sala, koja se nalazi neposredno ispod kože.
Istraživači koji su radili na ovoj studiji otkrili su da masnoće na stomaku izazivaju upalu koja može uticati na mozak i biti preteča ranih stadijuma Alchajmerove bolesti decenijama pre nego što se ona manifestuje.
– Već neko vreme znamo da kako se stomak povećava, centri za pamćenje u mozgu postaju manji – rekao je dr Ričard Ajzakson, neurolog sa Instituta za neurodegenerativne bolesti Floride koji proučava Alchajmerovu bolest, koji nije bio uključen u studiju.
On dodaje da „istraživanje pokazuje neuroinflamatorni marker za snimanje mozga koji ranije nije video. Snimanje mozga sugeriše da abdominalna masnoća, ili visceralna masnoća, može biti povezana sa disfunkcijom mozga kroz inflamatornu kaskadu.
Rezultati njihovog istraživanja predstavljeni su u novembru na godišnjoj konferenciji Radiološkog društva Severne Amerike u Čikagu.
Istraživači su proučavali stanje 54 kognitivno zdrava učesnika studije između 40 i 60 godina, čiji je prosečan indeks telesne mase (BMI) bio 32.
Oni sa većim odnosom visceralne i potkožne masnoće imali su i veći nivo amiloidnog proteina (koji je povezan sa razvojem Alchajmerove bolesti) u delu mozga gde se bolest manifestuje kada se prvi put pojavi.
Čini se da je ova masnoća izazvala i upalu mozga, što je još jedan okidač za razvoj Alchajmerove bolesti.
Sve navedeno je češće primećeno kod muške populacije, a ređe kod žena. Ispostavilo se da su ova stanja povezana sa promenama u mozgu pacijenata punih 15 godina pre nego što su se pojavili najraniji simptomi Alchajmerove bolesti.
Istovremeno, treba napomenuti da se visceralna masnoća može gubiti i dobro reaguje na promene u ishrani, kao i na fizičku aktivnost, rekao je jedan od autora studije, dr Sajrus Raji, vanredni profesor radiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington u Sent Luisu.
