Pexels
Krvni pritisak je sila kojom krv pritiska zidove arterija dok srce pumpa krv kroz naše telo. Merenje krvnog pritiska može pokazati koliko je srce opterećeno i važan je deo opšte zdravstvene procene.
Naš krvni pritisak se menja i varira tokom dana u zavisnosti od mnogih faktora, kao što su nivo aktivnosti, emocionalno stanje i san, piše HRI.org.
Visok krvni pritisak može biti neprimetan, zbog čega je važno redovno ga proveravati.
Najčešći način merenja krvnog pritiska je putem naduvane manžetne koja se stavlja oko nadlaktice i povezana je sa uređajem za merenje pritiska. Krvni pritisak može da izmeri lekar ili medicinska sestra, a dostupni su i kućni aparati za merenje pritiska.
Ako naš krvni pritisak ostane visok tokom dužeg vremenskog perioda, može dovesti do srčanih problema i kardiovaskularnih bolesti, kao što su srčani udar, moždani udar, srčana insuficijencija ili bolest bubrega.
Šta znače brojevi krvnog pritiska
Krvni pritisak se meri kao dva broja, jedan preko drugog, kao što je 120/80. Oba se mere u jedinicama milimetara žive (mm Hg).
Sistolički pritisak: Gornji broj, nazvan sistolički pritisak je pritisak svaki put kada se srce kontrahuje (stegne).
Dijastolički pritisak: Donji broj, ili dijastolički pritisak je pritisak u arterijama dok se srce opušta pre sledećeg otkucaja.
Normalan krvni pritisak varira od osobe do osobe. Vaš lekar će vam savetovati šta je zdravo za vas, na osnovu vaše medicinske istorije.
Za većinu ljudi, sledeće je vodič:
Krvni pritisak Sistolički (gornji broj) mm Hg Dijastolički (donji broj) mm Hg
Nizak Manje od 90 Manje od 60
Optimalan Manje od 120 Manje od 80
Normalan 120-129 80-84
Normalan do visok 130-139 85-89
Visok Više od 140 Više od 90
Oko 120/80 mm Hg se često smatra tipičnim očitavanjem krvnog pritiska.
Prosečan krvni pritisak za decu i tinejdžere:
Godine Sistolički (gornji broj) mm Hg Dijastolički (donji broj) mm Hg
Novorođenčad 60-90 20-60
Bebe 87-105 53-66
Mala deca 95-105 53-66
Predškolci 95-110 56-70
Školska deca 97-112 57-71
Adolescenti 112-118 66-80
Prosečan krvni pritisak kod odraslih po godinama i polu:
Godine Žene Muškarci
18-39 godina 110/68 mm Hg 119/70 mm Hg
40-59 godina 122/74 mm Hg 124/77 mm Hg
60+ godina 139/68 mm Hg 133/69 mm Hg
Visok krvni pritisak obično nema nikakve simptome. Možete da imate visok krvni pritisak i da se osećate sasvim dobro. Jedini način da saznate da li je vaš pritisak visok je da ga redovno proveravate kod lekara ili ga pratite pomoću kućnog aparata za merenje pritiska.
Nizak krvni pritisak može da bude problem ako negativno utiče na vaše telo ili na način na koji se osećate. Na primer, može da izazove vrtoglavicu ili nesvesticu.
Ako ste zabrinuti u vezi sa vašim krvnim pritiskom, razgovarajte sa svojim lekarom.
